Трир – најстарији немачки град (у слици и речи)

Пут у Луксембург одвео нас је и до Немачке. Пошто је то уз границе Луксембурга, дошли смо до посебно лепог града, Трира, најстаријег немачког града, богате архитектуре, са доста хришћанских симбола.

Ово је храм који је направила Света царица Јелена, мајка цара Константина. Дакле, стар је око 1700 година.

Будући да је тај храм сад претворен у катедралу, и даље има доста мотива из периода пре великог раскола. Овде се налазе и свете мошти и предмети из периода Христа…

На слици испод је, наводно, прави клин којим је Христос био прикован за крст. Од овог клина прављене су разне копије, а овај представљан као оригинал.

У овом храму налази се Хитон Господа Исуса Христа, дакле његова одећа за коју су римски војници бацали коцку. Кивот у којој се чува Света одежда отваран је последњи пут 1996. године, када је било на десетине хиљада људи и следећи пут га отварају 2026 – дакле на сваких тридесет година.

Хитон се сматра великом светињом који припада свим хришћанима, а овде се чува, иза ове капије.

У овом ковчежићу иза нас налазе се две алке са верига којима су оковали Светог апостола Петра, које је Архангел Гаврило скинуо са њега и ослободио га из затвора. Тај догађај се слави 29. јануара – Часне вериге Светог Петра, а то је уједно и наша слава. тј. слава Поповића. Остатак ланаца чува се у Риму.

А највећа светиња која је овде… Ухх…

Највећа светиња која се овде налази чува се у овој кутији: глава Свете царице Јелене, која је и ктитор овог храма и која је веома волела ово место…

Овде се налазе и Јеванђеља украшена на најлепше начине драгим камењем…

Иако катедрала, у овом здању има и православних икона.

Приметићете да је ово Јеванђеље (слика испод) из периода после Велике шизме, тј. раскола између Римокатоличке и Православне цркве, да су ноге Христове праве. Код католика је другачије, ноге Христове су прекрштене. Дакле, иако су отпали од нас, многи су и даље били као и пре. Неки чак и триста година нису знали да је дошло до раскола.

У катедрали у Триру чувају се и мошти Свете Ане:

Ови путири су православни, а обратите пажњу на време из ког потичу?!

Е сад се поставља питање, како да овде, при оволиким светињама, нема чуда, исцељења или мироточења? Да узмемо полазну тачку да је ово све аутентично. Једино што ми пада на памет је то да Бог не дозвољава да се овде то дешава јер су у расколу.

Дакле, без благодати Духа Светога ово је музеј уместо животворни делови иконе са којом имамо близак однос. Поготово глава Свете Јелене. Сигуран сам да кад би се неки од тих предмета или моштију донели код нас на Свету Литиргију да би било и чуда и исцељења али и мироточења.

Тако вероватно Бог упозорава оне који су у расколу да то није благословено…

А овде пред моштима Свете царице сасвим је другачија атмосфера. Осетили смо благодат и топлину, као да нас је тако дочекала и пожелела добродошлицу. Као да је рекла: „Ево су моји…“

А ево, кад се кутија отвори, види се њена света глава…

Да се напомене да је Света царица Јелена свог сина, Светог цара Константина, задојила Христом те је он укинуо прогон хришћанства 313. године Миланским едиктом. А после 325. године сазвао је Први васељенски сабор у Никеји, на којем је био присутан и Свети Никола, Епископ Мирликијски, кога већина Срба слави као свог светитеља.

Цар Константин је после штитио хришћане и борио се против царева који су убијали хришћане, те смо пре неки дан славили Крстовдан, у знак сећања на проналажење Часног Крста. Наиме, цар је водио три велика рата у којима је победио, иако су војске биле надмоћније и бројније, користећи крст као заштитни знак после сна где му се јасно показао знак крста уз речи: „Овим побеђуј!“ Царица Јелена, коју је син потом послао у Јерусалим, пронашла је Крст Господа.

А овде се, у храму, веровали или не, налази и православна капела испод просторије где је глава Свете Јелене. Овде можемо да служимо Литиргију. Замислите то, да се у католичком храму налази и наша капела. Али ако узмемо да је овај храм из тристоте године, онда је у хришћанском храму и катедрала и православна капела.

Град Трир, смештен у долини реке Мозел, који броји око сто хиљада становника, има и многе друге знаменитости, а ево једне која нам се нашла на путу:

Чесма у граду, коју су исковали занатлије и ставили натпис: „Бог да чува све занатлије“.

Обилазимо град… Да видите шта још има у њему… Упозоравамо вас да садржај који следи није за сладокусце!

Трилеће је “фуј”🤗

На слици испод је Порта Нигра, црна врата, некада северна капија у градском зиду, најбоље очувана римска врата северно од Алпа.

У источној кули био је зазидан грчки монах Симеон. Ово је његова капа. Да ли вас подсећа на нешто? Овакву капу носи и Свети Спиридон и са њом се слика на икони. Подсетите ме да вам причам и о чуду Светог Спиридона овде у Луксембургу…

о. Предраг Поповић