Trir – najstariji nemački grad (u slici i reči)

Put u Luksemburg odveo nas je i do Nemačke. Pošto je to uz granice Luksemburga, došli smo do posebno lepog grada, Trira, najstarijeg nemačkog grada, bogate arhitekture, sa dosta hrišćanskih simbola.

Ovo je hram koji je napravila Sveta carica Jelena, majka cara Konstantina. Dakle, star je oko 1700 godina.

Budući da je taj hram sad pretvoren u katedralu, i dalje ima dosta motiva iz perioda pre velikog raskola. Ovde se nalaze i svete mošti i predmeti iz perioda Hrista…

Na slici ispod je, navodno, pravi klin kojim je Hristos bio prikovan za krst. Od ovog klina pravljene su razne kopije, a ovaj predstavljan kao original.

U ovom hramu nalazi se Hiton Gospoda Isusa Hrista, dakle njegova odeća za koju su rimski vojnici bacali kocku. Kivot u kojoj se čuva Sveta odežda otvaran je poslednji put 1996. godine, kada je bilo na desetine hiljada ljudi i sledeći put ga otvaraju 2026 – dakle na svakih trideset godina.

Hiton se smatra velikom svetinjom koji pripada svim hrišćanima, a ovde se čuva, iza ove kapije.

U ovom kovčežiću iza nas nalaze se dve alke sa veriga kojima su okovali Svetog apostola Petra, koje je Arhangel Gavrilo skinuo sa njega i oslobodio ga iz zatvora. Taj događaj se slavi 29. januara – Časne verige Svetog Petra, a to je ujedno i naša slava. tj. slava Popovića. Ostatak lanaca čuva se u Rimu.

A najveća svetinja koja je ovde… Uhh…

Najveća svetinja koja se ovde nalazi čuva se u ovoj kutiji: glava Svete carice Jelene, koja je i ktitor ovog hrama i koja je veoma volela ovo mesto…

Ovde se nalaze i Jevanđelja ukrašena na najlepše načine dragim kamenjem…

Iako katedrala, u ovom zdanju ima i pravoslavnih ikona.

Primetićete da je ovo Jevanđelje (slika ispod) iz perioda posle Velike šizme, tj. raskola između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve, da su noge Hristove prave. Kod katolika je drugačije, noge Hristove su prekrštene. Dakle, iako su otpali od nas, mnogi su i dalje bili kao i pre. Neki čak i trista godina nisu znali da je došlo do raskola.

U katedrali u Triru čuvaju se i mošti Svete Ane:

 

Ovi putiri su pravoslavni, a obratite pažnju na vreme iz kog potiču?!

 

E sad se postavlja pitanje, kako da ovde, pri ovolikim svetinjama, nema čuda, isceljenja ili mirotočenja? Da uzmemo polaznu tačku da je ovo sve autentično. Jedino što mi pada na pamet je to da Bog ne dozvoljava da se ovde to dešava jer su u raskolu.

Dakle, bez blagodati Duha Svetoga ovo je muzej umesto životvorni delovi ikone sa kojom imamo blizak odnos. Pogotovo glava Svete Jelene. Siguran sam da kad bi se neki od tih predmeta ili moštiju doneli kod nas na Svetu Litirgiju da bi bilo i čuda i isceljenja ali i mirotočenja.

Tako verovatno Bog upozorava one koji su u raskolu da to nije blagosloveno…

A ovde pred moštima Svete carice sasvim je drugačija atmosfera. Osetili smo blagodat i toplinu, kao da nas je tako dočekala i poželela dobrodošlicu. Kao da je rekla: „Evo su moji…“

A evo, kad se kutija otvori, vidi se njena sveta glava…

Da se napomene da je Sveta carica Jelena svog sina, Svetog cara Konstantina, zadojila Hristom te je on ukinuo progon hrišćanstva 313. godine Milanskim ediktom. A posle 325. godine sazvao je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji, na kojem je bio prisutan i Sveti Nikola, Episkop Mirlikijski, koga većina Srba slavi kao svog svetitelja.

Car Konstantin je posle štitio hrišćane i borio se protiv careva koji su ubijali hrišćane, te smo pre neki dan slavili Krstovdan, u znak sećanja na pronalaženje Časnog Krsta. Naime, car je vodio tri velika rata u kojima je pobedio, iako su vojske bile nadmoćnije i brojnije, koristeći krst kao zaštitni znak posle sna gde mu se jasno pokazao znak krsta uz reči: „Ovim pobeđuj!“ Carica Jelena, koju je sin potom poslao u Jerusalim, pronašla je Krst Gospoda.

A ovde se, u hramu, verovali ili ne, nalazi i pravoslavna kapela ispod prostorije gde je glava Svete Jelene. Ovde možemo da služimo Litirgiju. Zamislite to, da se u katoličkom hramu nalazi i naša kapela. Ali ako uzmemo da je ovaj hram iz tristote godine, onda je u hrišćanskom hramu i katedrala i pravoslavna kapela.

Grad Trir, smešten u dolini reke Mozel, koji broji oko sto hiljada stanovnika, ima i mnoge druge znamenitosti, a evo jedne koja nam se našla na putu:

Česma u gradu, koju su iskovali zanatlije i stavili natpis: „Bog da čuva sve zanatlije“.

Obilazimo grad… Da vidite šta još ima u njemu… Upozoravamo vas da sadržaj koji sledi nije za sladokusce!

Trileće je “fuj”🤗

Na slici ispod je Porta Nigra, crna vrata, nekada severna kapija u gradskom zidu, najbolje očuvana rimska vrata severno od Alpa.

U istočnoj kuli bio je zazidan grčki monah Simeon. Ovo je njegova kapa. Da li vas podseća na nešto? Ovakvu kapu nosi i Sveti Spiridon i sa njom se slika na ikoni. Podsetite me da vam pričam i o čudu Svetog Spiridona ovde u Luksemburgu…

 

o. Predrag Popović