Драга наша браћо и сестре из Македоније…

Обрушило се ватрено небо на срца многих ових дана. Ужарили су се и туга и бол за младим животима који су спознали ватрени пакао где му место није. Страшно је и језиво када се угаси живот и старог човека, а камоли младог. Смрт оних које волимо уништи вољу за постојањем сваког од нас и у тим часовима је тешко наћи пут из тог очаја. Да нема Бога и вечног живота сви би били очајни и неми чекајући дан туђег и сопственог клања од стране времена.

Зато верујмо у Бога, јер једино нас та вера спасава и поново сједињује са свима онима који су пре нас отишли Богу на истину. Опрез увек морамо имати и будност над собом, али су наше способности мале да све предвидимо – зато се и молимо Богу да нас не уведе у искушење. Ето понекад се десе тако страшне ствари које промене наше животе из корена.

Да Бог и Пресвета Богородица сачувају сву нашу децу, а оне који су отишли из овога у вечни живот саберу у рајском насељу, а нама да дају снаге да изађемо из туге, жалости, беса, немоћи – да се не деси да их ми у Рају не нађемо јер смо недостојни. Да одржавамо сећање на наше пострадале и да се Богу и даље молимо, али не за њих, већ за нас саме. Сигуран сам да ти млади људи и та добра и фина деца која су ишла на забаву прослављајући младост кад му је време, нису стигла да погреше и не заслуже Рај, те ће их Господ пригрлити Себи.

Немојте имати осећај кривице што сте их пустили да тамо иду. Храброст и слобода су непроцењиви дарови и никад се не треба кајати што их томе учимо, па чак и кад има овако тешке последице по нас. Боље живети кратко на земљи – али храбро, слободно и постојано – неголи живети хиљаду година скривајући се, робујући и бежећи.

Нека вас Бог све благослови!

Христос васкрсе!