Коме се Бог све јавља?

Код нас је уобичајно размишљање да се Бог јавља само светима, па се самим тим намеће мишљење да човек мора заслужити Божије јављање, што није тачно.

Христос долази на земљу и као човек и прво се јавља рибарима и њих позива да иду за Њим. Открива се само понекима. Чуда чини разнима. Али без икаквог шаблона. Већ по вољи Његовој.

Из моје праксе сам видео да се Бог и милост Његова јавља на примерима на којима никад не би рекли да ће то бити могуће. За људе за које бих рекао да ће Бог услишити њихове молитве ништа се не деси, а пак за неке за које бих рекао да Бог са таквима не жели ништа да има, молитва се оствари.

Стављање Бога у било какав шаблон је јерес. Такође и стављање љубави Његове у оквире заслуживања је јерес. То је као да кажете да дете мора бити најбоље од све деце да би га мајка волела и да би са њим разговарала. Божија љубав није условљена ни са чим. Он је потпуно слободан да се јави када хоће и коме хоће, јер је Бог али и Отац свакоме од нас под‌једнако.

Не каже ли Христос: „Пазите се да не саблазните једног од ових малих, јер и њихови анђели на небесима гледају под‌једнако лице Божије као и ваши…“ Или пак: „Не оставља ли човек стадо и иде у потрагу за оном једном изгубљеном овцом? Све ми овце ваља привести!“

Дакле, Бог воли све нас који смо различитих нација, боја коже, језика, стања ума, психе, греха, брака, избора, финансија, здравља итд. Без обзира на све, али апсолутно све Бог нас воли и жели да будемо са Њим у заједници. Учиниће све што је могуће, али да не нарушава наметљиво нашу вољу и слободу, да нас преумни и врати у љубав своју. Уколико му ми кажемо „не“ – по смрти нашој Он ће коначно прихватити тај одговор. За оне који Му кажу „да“ – а да су сходно талентима добијеним радили вредно у животу умножавајући те исте Божанске енергије, Он ће их увести у љубав своју у вечности.

Јављаће се на све могуће начине. Да ли преко људи, или догађаја, или искушења, или пак чуда – али неће стати. Неуморно се јавља свакоме покушавајући да га врати на пут спасења. Зато је важно да то знате, да се неко не уображава да је важан или посебан ако му се Бог јави и призове га Себи. Он то ради свима, али свакоме на одређене начине.

Он је савршени Отац коме замерке нема. Зна се да ђаво и демони једини имају замерке на Бога, па ето и људи који су кренули путевима њиховим. Бог све воли неизмерном љубављу и ми ништа не морамо да радимо да би то заслужили, али са друге стране свако ко воли Оца свога настојаће да Га не осрамоти и да се Отац са њиме поноси. То је та савршена љубав којој краја нема нити се може измерити. То је та света љубав која по Васкрсењу постаје савршено вечна љубав. То је та највећа моћ сваког човека: да Бога има за Оца и да буде вољен од Њега.

Дакле, цео наш живот се своди на то да ми прихватимо Божију љубав. Одбацимо лоше ствари и у добру се трудимо. А да ли нам се Бог у току живота јавио на овај или на онај начин, то уопште није важно колико то да смо нешто од тог тренутка променили, а то је да ћемо бити у Царству Божијем са Њим у разговору.

Понекад, слушајући Хришћане како причају о томе, имам утисак као да се деца хвале са ког апарата им се Бог јавио, и тако величају апарате пропуштајући суштину да нам се Бог јавио. А сам апарат је део техничког развоја наше свести и поимања тог јављања.

И ето, на Оданије Богојављења, подсећамо се поздрава:
Бог се јави!