I eto, dragi moji… Velika je značaj današnjeg praznika. Malo njih zapravo to shvata i razume. Slušam medije kako pričaju o plivanju za Časni krst, pa navode ko je „pobedio“! Pa nije to trka niti takmičenje da ima pobednik!

Suština je da nam se Bog otkrio kao Sveta Trojica na krštenju Hristovom i da će se Bog kao takav otkriti onima koji se krste, i da će takav biti otkriven do kraja sveta ovoga, a da će Svoje Bogootkrovenje nastaviti i po Vaskrsenju sveta u večnosti. Suština je takođe ta blagodat da se mi krštenjem rađamo Duhom Svetim kao što se Gospod rodio posredstvom Duha Svetoga i žene. Taj Duh jedini nosi darove ovom svetu.

Mudraci su Hrista darivali zlatom, tamjanom i smirnom, a to je zemaljski dragoceni dar, a nebeski dar je blagodat Duha Svetoga, a od svih tih darova najdragoceniji je život večni. Baš ono što čoveku najviše fali. Da ne umre, već da u ljubavi i zajednici živi u večnom Bogojavljanju i Bogootkrovenju.

I na današnji dan svaki Pravoslavni Hrišćanin treba da bude mokar jer tako pokazujemo da smo deo tog Hristovog krštenja i tako ispovedamo da se Bog zaista javio, i ne spominjemo taj praznik samo istorijski već direktno učestvujemo u tome. Krst na vodi i jeste spasenje – zato i plivamo do krsta. Zato se i peva: „Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje!“

I onda pričamo o takmičenju i pobedniku! Pa taj dan je pobednik svaki koji se Pričestio, bio na Liturgiji i bio pokvašen vodom! Nasuprot onima koji niti su bili na Liturgiji, niti su se makar malo okvasili. Šta su oni potvrdili?

Gledam takođe kako ljudi preko mreža šalju video snimke naše braće Rusa i Grka kako „kupaju“ narod i mi se smejemo tome. Eto tragedije našeg neznanja. Oni znaju da se taj dan ne ide kući suv, i ako nemaju reku ili jezero sveštenici vodu donose njima. Kao što nam je hram za Božić pećina sa slamom gde je rođen Hrostos, kao što nam je za Vaskrs oltar grob iz kojeg Hristos Vaskrsava – tako nam je hram na Bogojavljanje Jordan, u čijem kupanju svi učestvujemo i Pričešćujemo se za večnost, a i svoje krštenje potvrđujemo.

Da, dobro ste čuli. Dolaskom na Bogojavljanje u hram mi potvrđujemo svoje krštenje i iskazujemo da smo se zaista krstili u ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

No, ajd… Neznanju nema kraja. Ali evo, ako niste znali, jedan podatak. Na reci Jordan na današnji dan, od Hristovog krštenja do danas, reka promeni svoj tok, pa umesto na jednu – krene da teče na drugu stranu, tj. uzvodno. I sama sila prirode, što niko ne može iscenirati, pokazuje da od krštenja Hristovog život čoveka više ne ide u propast, nizvodno, već kako je čoveku nemoguće, a Bogu moguće – uzvodno. Da naš život krštenjem više nije za smrt, već za večnost. To je događaj direktnog anđeoskog delovanja u svetu popust Blagodatnog ognja u Jerusalimu koji ne gori i ne pali. Zakon se menja Božijim dopuštenjem i blagodaću. Veliko je čudo to.

A onda vidim ljude sa kapama na glavi i cigarama u ustima koji su došli da zahvate vode ni sami ne znajući zašto. Prosipaju vodu i guraju se. Uhh…

Koliko nam je Bog dao? Ni ovo što nam je dao ne umemo da nosimo, a još tražimo?!