Поклон од комшије! – Отац Предраг

Овако изгледа кад комшија хоће да ти напакости па ти баци стару мотику да поломиш машину кад будеш косио…  Размишљах мало о томе данас, па ми на прву лопту паде помисао да је то типично за нас Србе. Некако најсрпскији. Међутим, није баш тако.

Завист и злурадост су једне од најјачих сестара, и то сестре близнакиње које је немогуће одвојити. Где год је завист ту је и злурадост. Оне не знају за нацију. Оне долазе у плитка срца и гладне очи сваког, без обзира на боју коже, заставе или одеће. Без обзира на образовање, године, чинове…

Завист цвета као пузавица у тамној страни срца и заузима све преткоморе док на крају не преузме целог човека. Верујте ми кад вам кажем да је лакше препознати завидног човека него запоседнутог. Али ако мало боље погледате у очи тих људи, нећете видети разлику.

Трудите се и ви да на време нађете корен зависти и ишчупате то. Ако вам је драго кад неко успе или добије нешто боље од вас онда нисте њен роб. Ако у исто време људима који нису вама по вољи, који вас не воле, муче или искушавају желите лоше или се обрадујете кад чујете да им се нешто лоше десило, онда вас је злурадост запосела.

Видите, ако човек нема љубави према свима, без обзира на њихове заслуге, онда је срце празније. А ако је оно празније, онда ће се нешто друго уселити.

Дакле, да поједноставим: ако неког не волите, онда се радујете ако му иде лоше и љутите се ако му иде добро. То је повезано. А то је по дефиницији завист и злурадост.

Kад вас то ухвати и то препознате код себе у вези неког, одмах почните да се молите за ту особу. Ако вам тешко иде или пак не можете да се молите, онда сте ушли у други стадијум, а то је мржња. Тад више немате могућност никакве комуникације са Богом, нити се ваше молитве чују и остварују. То се испречава између вас. Нисте више агент Божији, јер апостол Божији није завидан, злурадостан, нити мрзи, без обзира да ли то неко заслужује или не. Ако су апостоли такви, онда какви су агенти ђавола? Да ли они можда опраштају и воле?

Ако је пак тако неприметно ушла мржња у ваше срце преко рана које су вам други задавали, онда их испирите редовно молитвом, Литургијском радошћу и љубављу. Тако се ране неће загнојити, засмрдети и цурити. Нека други носе свој смрад са собом, а ми да будемо подаље од тога.

Мотику ћу исправити, држаљу купити нову, везати машну и однети комшији на поклон. Рећи ћу му да му је сигурно испала преко моје ограде у траву…