У сусрет празнику Светог апостола и јеванђелисте Луке…

И док неки тамо неправославни народи славе своје празнике где децу облаче у ђаволе, куће ките демонским идолима, све да прикажу једну истину – да је ђаво присутан данас у свету и да је „нормално“ пригрлити га у свим обличјима, па и у дечијим празницима – а ми ето савијамо сарме да прославимо великог апостола и јеванђелисту Луку.

Данас сам светио мало водице домаћинима који славе и ето како изгледају српске куће, домаћице и дечица. Насмејани и ведри спремају гозбу за своје ближње док чекају свештеника да се помолимо у пуној кући деце и домаћина. Ми то тако… А други како ‘оће.

Ко ће им забранити да раде шта ‘оће? Ја о њиховим прославама нећу зборити већ о нашим. Да Бог да што више оваквих дивних домова. Да се у радости окупљамо и у добру и у злу, и у болести и у здрављу, и у богатству и у сиромаштву, и у свему што живот пред нас стави. То је једина традиција коју прихватам од старијих и за коју бих живот дао. А ето други како ‘оће…

Ах, да…

Свети апостол и јеванђелист Лука је био Христов ученик. Видео је и чуо све што је Господ говорио. Јеванђеље је написао око шездесете године. Бавио се и сликањем. Први је насликао портрете Господа, Богородице и апостола Петра и Павла. Сматра се зачетником иконописа. Будући да је живео са њима, ко је био кадрији њих насликати?

Зато иконе и нису идолопоклонство, јер су оне истините „слике“ оних који су постојали, и љубећи њих ми заправо целивамо ликове насликане, а не даске и стакло. Иконе су слике деце које мајке љубе док децу не сретну. Кад их видимо пред нама иконе ће престати да постоје, тј. неће више бити важне. Као и кад син са пута дође кући, мајка баца слику и грли дете своје.

Свети Лука бранећи веру заврши обешен на маслини, те га тако Господ прослави ставивши му, и поред свега, мученички венац на главу. Тако је то са апостолима као мисионарима…

Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију. Мошти се данас налазе у цркви Светог Николе у Падови, а делић моштију је 31. јула 2018. добила црква Светог апостола и јеванђелисте Луке у Субјелу (општина Косјерић), у време службовања свештеника Владимира Вулете.

Нека би нас Господ молитвама Светог Луке све исцелио и на прави пут управио.