U susret prazniku Svetog apostola i jevanđeliste Luke…

I dok neki tamo nepravoslavni narodi slave svoje praznike gde decu oblače u đavole, kuće kite demonskim idolima, sve da prikažu jednu istinu – da je đavo prisutan danas u svetu i da je „normalno“ prigrliti ga u svim obličjima, pa i u dečijim praznicima – a mi eto savijamo sarme da proslavimo velikog apostola i jevanđelistu Luku.

Danas sam svetio malo vodice domaćinima koji slave i eto kako izgledaju srpske kuće, domaćice i dečica. Nasmejani i vedri spremaju gozbu za svoje bližnje dok čekaju sveštenika da se pomolimo u punoj kući dece i domaćina. Mi to tako… A drugi kako ‘oće.

Ko će im zabraniti da rade šta ‘oće? Ja o njihovim proslavama neću zboriti već o našim. Da Bog da što više ovakvih divnih domova. Da se u radosti okupljamo i u dobru i u zlu, i u bolesti i u zdravlju, i u bogatstvu i u siromaštvu, i u svemu što život pred nas stavi. To je jedina tradicija koju prihvatam od starijih i za koju bih život dao. A eto drugi kako ‘oće…

Ah, da…

Sveti apostol i jevanđelist Luka je bio Hristov učenik. Video je i čuo sve što je Gospod govorio. Jevanđelje je napisao oko šezdesete godine. Bavio se i slikanjem. Prvi je naslikao portrete Gospoda, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Smatra se začetnikom ikonopisa. Budući da je živeo sa njima, ko je bio kadriji njih naslikati?

Zato ikone i nisu idolopoklonstvo, jer su one istinite „slike“ onih koji su postojali, i ljubeći njih mi zapravo celivamo likove naslikane, a ne daske i staklo. Ikone su slike dece koje majke ljube dok decu ne sretnu. Kad ih vidimo pred nama ikone će prestati da postoje, tj. neće više biti važne. Kao i kad sin sa puta dođe kući, majka baca sliku i grli dete svoje.

Sveti Luka braneći veru završi obešen na maslini, te ga tako Gospod proslavi stavivši mu, i pored svega, mučenički venac na glavu. Tako je to sa apostolima kao misionarima…

Đurađ Branković je 1453. godine preneo mošti apostola Luke u Smederevo, odakle su 1459. odnete u Bosnu, a potom 1463. u Dubrovnik, pa u Veneciju. Mošti se danas nalaze u crkvi Svetog Nikole u Padovi, a delić moštiju je 31. jula 2018. dobila crkva Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Subjelu (opština Kosjerić), u vreme službovanja sveštenika Vladimira Vulete.

Neka bi nas Gospod molitvama Svetog Luke sve iscelio i na pravi put upravio.