Gospode, ne daj stado Tvoje vukovima!

Nije da se bojimo mučeničke smrti! Ti i sam znaš da se Srbin ne boji umreti, nego bi pokušali da uspostavimo Teokratiju u ovom, zavišću okorelom svetu. Da slava bude Tebi! Onome koji nas čekaš raširenih ruku nakon ove svetovne žege.

Znam da smo Ti najmanje, od kako kao narod Svetog Save postojimo, u poslednje vreme Raj punili, ali trudimo se Bože. Naši oci su Te ostavili i pljunuli u lice, ali naši dedovi nisu! U ime i naših sinova mi Te molimo da nam pomogneš da se iskupimo za grehe crvenih duša! Molimo Te za još jednu šansu!

Ti si nepresušivi okean milosrđa… Daj nam, Gospode, još jednu kap Tvoje milosti kao nekad mrvicu krvotočivoj ženi. Zaustavi uzaludno tečenje krvi našeg naroda.

Ne tražimo Ti više zemlje! I ovu ne možemo da naselimo, a i dovoljna je za sve grobove naše.
Ne tražimo Ti još para, jer smo i sa ovim poludeli.
Ne tražimo Ti još hramova, jer su nam i ovi prazni!
Ne tražimo Ti pobedu nad neprijateljima, jer nam je kuća na raskrsnici i imaćemo ih doveka!
Ne tražimo Ti ništa što ovaj svet ima da ponudi, jer je njegovo srebro varljivo i kvarljivo.
Tražimo Ti milosti, ljubavi, oproštaja, pokajanja i svetosti, ali ne nas radi već naših sramnih očeva, i braće/sestara i našeg pokolenja radi.

Pogledaj nas sa nebesa jer Ti stojiš nad svim visovima onozemaljskim i vidiš da smo Te se uželeli poput uobraženog deteta koje je pokušalo bez Tebe, pa Ti se vraća plačući.

Pomozi nam jer ne znamo kako! Osvetli put naš i budi nam Put, Istina i Život. Pogledaj na dečija srca i njihove molitve, a ne na dela ozlojeđenih staraca koji udaraju na svakog da bi ruke svoje oprali krvlju svoje dece.

Gospode… Oče naš. Majko naša. Ne ostavi nas. Pomozi nam da Ti se vratimo.
Volimo te, Gospode. Daj nam još jednu šansu… Dokazaćemo to!

Neka je slava Tebi Bogu Velikom u Ocu, Sinu i Duhu Svetome! Amin.