Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je blagoslovio 7. januara 2025. godine Božićnu trpezu i ručao zajedno sa beskućnicima i korisnicima usluga Crkvene narodne kuhinje u prostorijama Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.

– Svi smo mi samo slabi ljudi, svi smo slabi i nemoćni bez obzira da li neko ima u ovom prolaznom svetu i u kratkom i prolaznom ljudskom životu neku poziciju, neko mesto i misli da ima nekakav značaj, slavu, pare i moć. Sve to suštinski jeste kratkotrajno i ništa ne znači. Ono što znači i što je suština i osnov jeste da li smo razumeli da nas Bog voli i da je On uvek sa nama, da li smo razumeli da ne treba mnogo, već samo jedno Gospode pomiluj i jedno smireno Gospode pomozi, Gospode prosvetli moju tamu, pa da odjedanput, bez obzira gde smo, šta smo, koliko imamo i koliko smo poznati, razumemo da, nalazeći se u ruci Božjoj, u Njegovoj ljubavi, mi već sada i ovde možemo da budemo mirni, da imamo radost, da osećamo lepotu. Sve to ne zavisi od onoga što je spoljašnje, ne zavisi od onoga što ljudi smatraju da je važno, nego zavisi od toga da li smo videli da je Bog sa nama i da nas voli i da li mi hoćemo da odgovorimo na tu Njegovu ljubav. U samoj reči bogatstvo postoji Bog. Znači, bogat je onaj koji razume da je Bog u njemu i koji ima Boga. Naravno, Boga ima svako zato što je svako Božji, ali to da smo Božji zavisi od toga da li razumemo to ili nerazumevajući hoćemo da nađemo Boga u nečemu gde Bog ne postoji – poručio je Svetejši Patrijarh svojim dragim gostima na ručku, naglasivši:

– Božić je divan praznik. Božić je dan kada treba da se koncentrišemo na događaj koji slavimo. Zamislite vi kakva je to ljubav Božja i ko je naš Bog kada je On postao jedan od nas i od samog svog rođenja prihvatio da bude odbačen, da bude proganjan, da strada, kako bi učestvovao u svemu onome što i mi prolazimo kao ljudi, da bi učestvujući u tome mogao da nas izvede na ravan u kojoj nema ni bola, ni straha, ni uzdisanja, ni plača, ni tuge, nego je samo radost. Dakle, važno je veoma da koliko god da nam je teško, kolika god da su iskušenja, koliki god da su napori potrebni da učinimo i koliko god nevolja treba da potrpimo, važno je da nikada ne ostavimo Boga, da nikada ne ostavimo Hrista, da Ga ne zaboravimo i da se potrudimo da nam On bude najvažniji. Ako nam Hristos bude najvažniji, verujte, i ako istrajemo u tom svom stavu i odluci pre ili kasnije, ako izdržimo i istrpimo, doći će lepota i radost za kakvu nismo ni slutili ni zamišljali da može da postoji, koju ne može niko da nam oduzme i ne može da je smesti ni u kakve kategorije, parametre, mere od ovoga sveta.

Patrijarh srpski g. Porfirije je zatim uputio reči blagodarnosti Preosvećenom Episkopu topličkom g. Petru i njegovim saradnicima iz Verskog dobrotovornog starateljstva, a posebno gđi Ketrin Fenslou, osnivaču i predsedniku Humanitarne organozacije Naši Srbi iz Čikaga, na ogromnoj ljubavi koju pokazuju, pre svega, prema Bogu i Majci Crkvi, a tu ljubav potvrđuju i kroz brigu o svojoj braći i sestrama u Beogradu i čitavoj Srbiji:

– Koliko do nas stoji i koliko možemo mi ćemo se truditi uvek da ispunimo ono što Bog od nas traži, a to je da ono što nam je dato vidimo ne kao moje pojedinačno, nego kao svih nas. I vi se trudite koliko do vas stoji da se najpre molite Bogu, da se trudite da umnožavate svoju veru i siguran sam, ako makar napravite jedan mali korak, da će vam se otvoriti neke perspektive za koje niste ni slutili da će biti moguće zbog situacije u kojoj ste se našli. Nikada niko od nas nije izgubljen i nikada niko ne treba da pristane na konačni i poraz zauvek, a pokazatelj da ne pristane na to jeste nada i poverenje u Boga. Znajte da ako je Bog u našem životu na prvom mestu da će onda sve ostalo doći na svoje mesto.