Живот није ММА борба! – Отац Предраг

Живот није ММА борба! – Отац Предраг


Живот је тежи и немилосрднији! Оног тренутка кад вас околности баце на под непријатељи неће чекати да устанете већ ће вас на поду газити. Неће имати милости! И тад се борите и не дајте. Гледајте да што пре устанете, јер што дуже будете лежали више ће их долазити. У ММА спорту чак има правила да се не удара у потиљак и између ногу, у животу их нема. Гледаће да дођу до вас док сте на поду и да вас бар ударе тамо где ће вас највише болети.

У савани, кад чопор лавова окружи буфала, који је јачи и већи од лава али не и од лавова, док год стоји и пружа отпор он има шансе. Чим падне и поклекне, ту му је крај. Тактика лавова своди се на умарање. Прво га одвоје од крда, па га онда умарају, и кад почне да клоне духом они га заскоче. Иста је тактика демона. То сам схватио баш кад сам био у Африци и гледао такву сцену.

Прво ће вас одвојити од ваше породице, а онда у самоћи почети да обарају безнадежношћу, маловерјем и окорелошћу срца. Ако бар мало прихватите шта од тога ви сте поклекли и они су већ зарили своје канџе у вас, и јако ћете се тешко извући јер су њихове канџе као куке и удице, направљене да држе. Зато водите рачуна да се редовно одмарате. Да умор, малодушност, лењост итд. одбаците у зачетку. Да вам гард увек буде подигнут, па чак и ако паднете на земљу.

Kако ћете се одмарати од насртаја демонских у животу?

Демони вас неће нападати директно јер вас Бог штити од тога, поготово ако сте крштени, постите и молите се. Они ће нападати преко слабих људи и околности тог дана. На вама је да свежину задржите смирењем, љубављу, вером, надом, тј. свеобухватно радошћу.

Једини извор свих врлина и одмора душе наше јесте Литургија. Kад се у току недеље напади намноже, а ми у недељу дочекамо Литургију и онда освежени благодаћу и напуњени радошћу се опет враћамо у ринг и добијемо нову снагу. Јер та Литургија је као оно звоно које зауставља нападе на нас и даје нам пар минута у ћошку да дођемо себи. Питајте било ког борца колико му значе тих шездесет секунди у ћошку између рунди. Оне праве разлику између победе и пораза двојице уморних бораца.

У животу често буде више непријатеља у исто време. Kао што рекох, живот је тежи од ММА…

Дакле, без Литургије човек је стално празан и тежак. Уморан, депресиван, лењ… И онда људи, да би што дуже издржали живот, траже разлог за живот у кратким задовољствима. Да ли је то посао, пријатељи, страсти, пороци, материјализам, шта год да је, то је краткотрајно и недовољно, а често и погубно. Kао човек који, суочавајући се са надмоћнијим непријатељем, пије стероиде или неку још гору хемију да би добио додатну снагу и задао пар удараца више.

Овом непријатељу против кога се боримо тренер је време. Време је само једном поражено до сад и то од Исуса Христа. А овде у овој димензији носи титулу највећег предатора.

Нико битку са временом не може добити осим Бога. Тако да тај краткотрајни налет смисла живота зада пар удараца ништавилости живота и потроши све своје адуте и снагу и онда креће контраофанзива. Много пута сам то водео у животу. Јури човек материјално и кад створи схвати да је сам и да се одрекао најважнијег зарад тога, и онда падне и више се никад не врати. Ту умре и остане без снаге…

Искуство моје мајке ме је томе научило.
Наиме, кад сам купио ово имање на којем се налазим био сам срећан, јер сам коначно створио нешто своје. Нисам се гордио, али сам се поносио. Док сам говорио о томе шта ћу све направити и преправити, мајка ми је рекла: „Замисли сине да имаш све то што си замислио, а да си сам!“ Моментално сам се најежио и схватио дубину пораза и плиткоћу материјализма. И даље сам се радовао, али сам сасвим другачији поглед имао на све то…

Испробајте. Пошаљите вашу децу пар недеља и све остале од вашег највећег богатства. Останите сами са вашим „златним телетом“, тј. идолом, и видећете колико је важно то у животу и колико је битно то за циљ у истом.

Дакле, све је испразно. И ако мислимо да победимо непријатеље који неће имати милости и који имају тренера који је само једном побеђен, онда се окренемо ка ономе ко је победио време и замолимо га да Он буде наш тренер. Са Христом у углу и спремношћу да га слушамо и пратимо, упркос свим ударцима, ми не можемо изгубити.

Има много оних који су победили. На пример Свети Василије Острошки, Александар Свирски, Нектарије Егински, Мардарије Либертвилски итд. Упркос тешким ударцима у животу њихова тела и даље миришу и одолевају времену, а молитве оних који се њима моле бивају услишене. И тако од човека настане светитељ који ће бити помоћни тренер Господу приликом нашег живота…

Ехх… Надам се да ме разумете. Да схватате пренешено значење ове поруке. Зато на Литургију, на извор, на одмор. Па назад у ринг. Слушајте тренера и лекције које вам даје, јер иза сваке лекције следи ударац као тест наученог.

Бори се!



Source link

Share this post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Currency
EUR Еуро