[ad_1]

Sve što imaš prostreš na zemlju pod otvoreno nebo i gledaš šta će te uništiti. Da li suša, poplava, grad, bolesti, insekti, mraz, lopovi ili ko zna šta još. Trudiš se, znojiš da nešto stvoriš i napraviš svojim radom i u trenu sve nestane. I tako iz godine u godinu. Ako nešto i ostane drugi ti zavide, a ti srećan što si jedne godine pomirio nebo i zemlju i nešto ubrao za radnike koji beru…

Source

[ad_2]

Source link