Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је благословио 7. јануара 2025. године Божићну трпезу и ручао заједно са бескућницима и корисницима услуга Црквене народне кухиње у просторијама Верског добротворног старатељства у Београду.

– Сви смо ми само слаби људи, сви смо слаби и немоћни без обзира да ли неко има у овом пролазном свету и у кратком и пролазном људском животу неку позицију, неко место и мисли да има некакав значај, славу, паре и моћ. Све то суштински јесте краткотрајно и ништа не значи. Оно што значи и што је суштина и основ јесте да ли смо разумели да нас Бог воли и да је Он увек са нама, да ли смо разумели да не треба много, већ само једно Господе помилуј и једно смирено Господе помози, Господе просветли моју таму, па да одједанпут, без обзира где смо, шта смо, колико имамо и колико смо познати, разумемо да, налазећи се у руци Божјој, у Његовој љубави, ми већ сада и овде можемо да будемо мирни, да имамо радост, да осећамо лепоту. Све то не зависи од онога што је спољашње, не зависи од онога што људи сматрају да је важно, него зависи од тога да ли смо видели да је Бог са нама и да нас воли и да ли ми хоћемо да одговоримо на ту Његову љубав. У самој речи богатство постоји Бог. Значи, богат је онај који разуме да је Бог у њему и који има Бога. Наравно, Бога има свако зато што је свако Божји, али то да смо Божји зависи од тога да ли разумемо то или неразумевајући хоћемо да нађемо Бога у нечему где Бог не постоји – поручио је Светејши Патријарх својим драгим гостима на ручку, нагласивши:

– Божић је диван празник. Божић је дан када треба да се концентришемо на догађај који славимо. Замислите ви каква је то љубав Божја и ко је наш Бог када је Он постао један од нас и од самог свог рођења прихватио да буде одбачен, да буде прогањан, да страда, како би учествовао у свему ономе што и ми пролазимо као људи, да би учествујући у томе могао да нас изведе на раван у којој нема ни бола, ни страха, ни уздисања, ни плача, ни туге, него је само радост. Дакле, важно је веома да колико год да нам је тешко, колика год да су искушења, колики год да су напори потребни да учинимо и колико год невоља треба да потрпимо, важно је да никада не оставимо Бога, да никада не оставимо Христа, да Га не заборавимо и да се потрудимо да нам Он буде најважнији. Ако нам Христос буде најважнији, верујте, и ако истрајемо у том свом ставу и одлуци пре или касније, ако издржимо и истрпимо, доћи ће лепота и радост за какву нисмо ни слутили ни замишљали да може да постоји, коју не може нико да нам одузме и не може да је смести ни у какве категорије, параметре, мере од овога света.

Патријарх српски г. Порфирије је затим упутио речи благодарности Преосвећеном Епископу топличком г. Петру и његовим сарадницима из Верског добротоворног старатељства, а посебно гђи Кетрин Фенслоу, оснивачу и председнику Хуманитарне органозације Наши Срби из Чикага, на огромној љубави коју показују, пре свега, према Богу и Мајци Цркви, а ту љубав потврђују и кроз бригу о својој браћи и сестрама у Београду и читавој Србији:

– Колико до нас стоји и колико можемо ми ћемо се трудити увек да испунимо оно што Бог од нас тражи, а то је да оно што нам је дато видимо не као моје појединачно, него као свих нас. И ви се трудите колико до вас стоји да се најпре молите Богу, да се трудите да умножавате своју веру и сигуран сам, ако макар направите један мали корак, да ће вам се отворити неке перспективе за које нисте ни слутили да ће бити могуће због ситуације у којој сте се нашли. Никада нико од нас није изгубљен и никада нико не треба да пристане на коначни и пораз заувек, а показатељ да не пристане на то јесте нада и поверење у Бога. Знајте да ако је Бог у нашем животу на првом месту да ће онда све остало доћи на своје место.