Како исповедамо да нам се Бог заиста јавио?!

И ето, драги моји… Велика је значај данашњег празника. Мало њих заправо то схвата и разуме. Слушам медије како причају о пливању за Часни крст, па наводе ко је „победио“! Па није то трка нити такмичење да има победник!

Суштина је да нам се Бог открио као Света Тројица на крштењу Христовом и да ће се Бог као такав открити онима који се крсте, и да ће такав бити откривен до краја света овога, а да ће Своје Богооткровење наставити и по Васкрсењу света у вечности. Суштина је такође та благодат да се ми крштењем рађамо Духом Светим као што се Господ родио посредством Духа Светога и жене. Тај Дух једини носи дарове овом свету.

Мудраци су Христа даривали златом, тамјаном и смирном, а то је земаљски драгоцени дар, а небески дар је благодат Духа Светога, а од свих тих дарова најдрагоценији је живот вечни. Баш оно што човеку највише фали. Да не умре, већ да у љубави и заједници живи у вечном Богојављању и Богооткровењу.

И на данашњи дан сваки Православни Хришћанин треба да буде мокар јер тако показујемо да смо део тог Христовог крштења и тако исповедамо да се Бог заиста јавио, и не спомињемо тај празник само историјски већ директно учествујемо у томе. Крст на води и јесте спасење – зато и пливамо до крста. Зато се и пева: „Крст је сила и знамење, Крст је спасење!“

И онда причамо о такмичењу и победнику! Па тај дан је победник сваки који се Причестио, био на Литургији и био поквашен водом! Насупрот онима који нити су били на Литургији, нити су се макар мало оквасили. Шта су они потврдили?

Гледам такође како људи преко мрежа шаљу видео снимке наше браће Руса и Грка како „купају“ народ и ми се смејемо томе. Ето трагедије нашег незнања. Они знају да се тај дан не иде кући сув, и ако немају реку или језеро свештеници воду доносе њима. Као што нам је храм за Божић пећина са сламом где је рођен Хростос, као што нам је за Васкрс олтар гроб из којег Христос Васкрсава – тако нам је храм на Богојављање Јордан, у чијем купању сви учествујемо и Причешћујемо се за вечност, а и своје крштење потврђујемо.

Да, добро сте чули. Доласком на Богојављање у храм ми потврђујемо своје крштење и исказујемо да смо се заиста крстили у име Оца и Сина и Светога Духа!

Но, ајд… Незнању нема краја. Али ево, ако нисте знали, један податак. На реци Јордан на данашњи дан, од Христовог крштења до данас, река промени свој ток, па уместо на једну – крене да тече на другу страну, тј. узводно. И сама сила природе, што нико не може исценирати, показује да од крштења Христовог живот човека више не иде у пропаст, низводно, већ како је човеку немогуће, а Богу могуће – узводно. Да наш живот крштењем више није за смрт, већ за вечност. То је догађај директног анђеоског деловања у свету попуст Благодатног огња у Јерусалиму који не гори и не пали. Закон се мења Божијим допуштењем и благодаћу. Велико је чудо то.

А онда видим људе са капама на глави и цигарама у устима који су дошли да захвате воде ни сами не знајући зашто. Просипају воду и гурају се. Ухх…

Колико нам је Бог дао? Ни ово што нам је дао не умемо да носимо, а још тражимо?!