Tata i ćerka – posebna ljubav

Tate su posebno ponosne kad dobiju sina – tradicionalno je i opšteprihvaćeno shvatanje. Sinovi “nastavljaju lozu” i održavaju porodični identitet i u svim kulturama je rođenje sina razlog za poseban ponos i radost. Ali, kada se rodi devojčica, u očevom srcu se otapaju glečeri ponosa i dolazi do izražaja ono iskonsko i ranjivo – mala princeza je tatina najveća ljubav i najveća briga. Kako da je zaštiti i uputi, da bude srećna i da se snađe u svetu kojim vladaju muškarci? Ženski svet, drugačiji od onog koji je upoznao kroz svet svoje majke i svoje supruge, dolazi da osvoji i pokori njegovu snagu i stavi je u svoju službu, za sva vremena. 

Devojčica je tatina princeza, a on je njen podanik i vitez, spreman da zbog nje uleti u svaku životnu borbu i učini sve za njenu sigurnost – a i više od svega, za njen osmeh. 

Na stranu tradicija, stereotipi i psihologija – da li ste primetili koliko često ćerke upadljivo liče na svoje očeve? Kao da je ta posebna veza određena nečim višim i dubljim od svega podložnog analizi i diskusiji. 

Možda postoje nedokučivi razlozi za posebnost veze između očeva i kćeri, možda su ćerke poseban dar i poseban izazov za muško srce, da otkrije i osvesti u sebi ono ranjivo mesto, suštinu brižne i nesebične ljubavi, koju na drugi način ne bi upoznalo. Očevi su “slabi” na svoje kćeri, a devojčice “vrte” svoje tate “oko malog prsta” – to je ono što naša kultura prepoznaje sa simpatijama, sa popustljivim i duhovitim osvrtom, različitim od onog osuđujućeg namenjenog “maminim sinovima”. 

Psihologija identifikuje fazu razvoja u kojoj su dečaci posebno vezani za majku, a devojčice za oca, u kojoj vide svog roditelja suprotnog pola kao partnera i mogu biti ljubomorni na drugog roditelja. Devojčice govore kako će se “udati za tatu” kad porastu – otac je model muškarca, prema kome formiraju vrednosti koje traže u suprotnom polu u odraslom dobu, na pozitivan ili negativan način. Prema tome, tata ima ogromnu odgovornost za buduću sreću svoje kćeri, za stabilnost i ispunjenost u njenim emotivnim odnosima. Čak i kad toga nisu svesni, očevi duboko osećaju tu odgovornost i spremni su da zbog svojih kćeri otkriju i izgrade ono najbolje u sebi. 

Ima mnogo nežnih očeva, koji nemaju ćerke, pa su isto tako zaštitnici i heroji svojih mališana, dirnuti potrebom da ih štite, da brinu o njima i pravilno ih odgajaju, kao i majki koje imaju divne odnose sa svojim ćerkama – ljubav prema deci je ogromna i iskustvo roditeljstva je oplemenjujuće u svim varijantama. Ali posebne veze ostaju posebne i obeležavaju nam živote. 

Ako imate tu sreću, čast i odgovornost da budete otac devojčice, onda znate o čemu govorimo. Sinovi su očev ponos i duša, ali ćerke su očevo srce i sva ona osećanja koja preplavljuju i sa kojima nije lako izaći na kraj. 

U životu devojčice, tata je onaj sa kojim se ide u naročito zabavne avanture, tata obično ima sve ono strpljenje da odgovara na beskrajna pitanja, tata ume da se uživi u igru kao pravi drugar,  tata je ne upozorava da će se isprljati, nego se isprlja zajedno sa njom, a kad se umori, tata može da je nosi na ramenima na kojima se oseća kao na krovu sveta. Tata ne kupuje neki poklon, tek onako, nego donosi baš onu lutku koju je njegova devojčica želela, baš onu čarobnu igračku koja se tog trenutka uklapa u njen svet mašte. 

Tata ima svako pravo da razmazi svoju princezu i da je uveri da je najposebnija na svetu i da zaslužuje najbolje za sebe – a to je ono što svaka odrasla žena ponekad zaboravi i čega mora da se seti, da bi povratila svoju snagu i samopoštovanje. Mnoge srećne žene, kćeri su očeva koji su ih obožavali i kojima su zahvalne za svoju hrabrost i stabilnost. 

Naslovna fotografija: unsplash.com

The post Tata i ćerka – posebna ljubav appeared first on WANNABE MAGAZINE.