Све почиње и завршава се у Цркви!

И наше рађање Духом Светим и наше опело, тј. прелазак из овоземаљског у Небеско царство. Тако и све наше муке овога века, које тиште децу Божију, решавају се у Цркви. Молитва није ништа друго него вапај Богу за интервенцију. Ако ми не вапимо ни помоћ нам неће стићи!

До сада смо уста отварали само једни на друге, кривећи се за ово или оно. Коленима нисмо клечали у молитви већ смо цепали фармерке да будемо модерни. Не иде то тако! Па шта мислимо ми зашто је Патријарх позвао на молебан у храму Светог Саве? Па управо зато јер дубоко верује да једино молитва Најмоћнијем Бићу ван свих наших поимања може променити исход!

Дубоко верујем и ја, следећи пример Светих отаца и позив Патријарха, да је молитва, и то усрдна све деце Светог Саве, једини излаз из овог безизлаза! Али ђаво не да, добри моји! Ђаво је окренуо људе једне на друге, па уместо да слушају своје пастире духовне они их пљују и вређају. Сади у срцима људи сумњу у лојалност наших живота и самим тим се рађа страх, осуда и мржња. А наду?!

Зна ђаво да човек не може без наде да живи, па му даје да се нада у светске силе, да ли Истока или Запада, да ће променити исход. Неће, добри моји, нико за нас мрднути прстом док не кренемо себе да ценимо и Богу се не вратимо. Нити ће Русија, нити неке политичке странке, нити било ко на овом свету малом учинити ништа за нас. Ето како нас ђаво вара. Уместо у Бога, који једини има власт, ми се уздамо у друге чија је власт упитна као и интереси.

Једино нам молитва остаје. То је оружје јаких! А нама, и у овој ноћи великог поста и великих искушења за наш народ, празне цркве! Чему ли се надамо? Кладионице, стадиони, концертне дворане, кафићи, летовалишта и зимовалишта итд. све пуно, а цркве празне…

А шта и да Патријарха посети Бог једне ноћи и пита га: „Зашто ме зовеш?“, а он му каже: „Због страдања народа мог!“ А Господ га упита: „А где је народ твој?“ Шта ће му рећи на то?

Хоће ли му рећи: „Ено пуне су цркве и плачу и моле!“, или ће као Свети Сава пред престолом Творца да клечи и плаче. Сетимо се Небеске Литургије Светог Владике Николаја: „Закукаше Срби у невољи, ал` се Живог Бога не сјетише, нити Бога нит своијех греха!“

Док ми Богу не покажемо да нам је стало до Косова и Метохије, и то молећи се са својим пастирима у храмовима широм планете, нити ће нам Косово нити Метохија ишта ближе бити, па све да нам га цео свет врати!