Nastavlja se progon „heroja Ukrajine“

Vladika Longin Černovički, svetovno Mihail Žar, iguman Bančenskog manastira u Ukrajini, od devedesetih godina prošlog veka usvaja decu odbačenu od roditelja. Od 2000-te je odgajio preko četiristo mališana u sirotištu koje je osnovao pri manastiru, a koji su spašavani od ulice, hladnoće i sveta kriminala. Njih četrdeset su od rođenja zaraženi virusom hiv-a, a njih oko stotinu su rođeni sa invaliditetom ili razvojnim smetnjama, i roditelji su ih ostavili.

Vladika je lično usvojio dvesta pedeset i troje djece, i svi ga zovu „tata“. Za sve što je činio, 2008. godine Ordenom heroja Ukrajine odlikovao ga je tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Jurščenko.

Mitropolit Longin je na meti Oružanih snaga Ukrajine od maja prošle godine zbog navodnog izazivanja međureligijske mržnje, jer je, navodno, na Liturgijama „omalovažavajuće govorio“ o nekanonskoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine. U julu je doživeo težak moždani udar. U septembru 2023. je optužen za „podsticanje verskog neprijateljstva“, a već u novembru naoružana lica upala su u njegov manastir i izvršila pretres.

Progon „heroja Ukrajine“ se nastavlja, i krajem januara nepoznati napadači su ga pretukli. Prema saopštenju Vaznesenskog Bančenskog manastira, čiji je Mitropolit Longin starešina, napad se desio tokom noći između 21. i 22. januara.

Na praznik Svete Blažene Ksenije Petrogradske, Mitropolit Longin se obratio vernom narodu na Liturgiji:

„Časni oci, drage Vladike, braćo i sestre! Ja bih hteo radi umirenja onih koji su se brinuli da kažem par reči, da je kod nas sve dobro, sve je onako kako treba da bude po našoj Pravoslavnoj veri. Mi moramo sve da otrpimo, da stradamo i da se molimo. Ja sam se malo razboleo, ali sam to dobio po zasluzi. Tako Gospod daje. Slava Tebi Bože. Upozorio sam braću na noć 22-og (januara) da je neko došao i lupao tri puta na vrata, ali nisam shvatio šta se dešava. Braća su mi rekla da verovatno nisam dobro čuo. Ipak sam noću u tri sata odlučio da otvorim vrata. No, neka Bog oprosti svima i neka pomiluje sve, ja više ništa neću da kažem, na službu ste došli, pitali ste šta se dogodilo, ja vam odgovaram, događa se to da stare maltretiraju, otimaju nam hramove, dele ukrajinski narod, prave od nas ljude nižeg ranga… Vi ste hteli da me sakrijete, zaštitite… Molim vas, meni je svejedno, ja sam sa Bogom, jesam i biću. Svi znaju da ja ležim u bolnici, da mi je „pozlilo od tableta, da sam izgubio svest, dva puta sam pao i udario se na jednom istom mestu“… Ne verujte braćo i sestre, no Slava Bogu što su lekari kada su videli rekli: „Vladiko, kod Vas je sasvim druga konstrukcija glave, da je bio neko na Vašem mestu ne bi preživeo, kod Vas je sve celovito, naprosto Vas je spasio Gospod.“ Zato, draga braćo i sestre, ne treba ništa govoriti, ne treba me opravdavati, ne treba me braniti, neka tuku, dve godine tuku naše baćuške, ranjavaju ih, ubijaju ih, otimaju hramove… Ali znajte, ja volim svoju Ukrajinu, volim svoj narod, volim vas, kod Boga smo svi jedno, svi smo Božja deca i treba sve naše molitve da slijemo molitveno izgovarajući „Oče naš…“, imamo jednog Oca Nebeskog, a mi smo, rođeni moji, svi Njegova dečica. Ja sve praštam, svima praštam. Sve znam, ćutaću i lečiću se u bolnici, radi toga, „što sam izgubio pamćenje i onesvestio se posle udarca.“ Blagodarim svima, ne treba žuriti i davati intervjue, kao neki sveštenici juče, ako ništa ne znate, bolje je da ćutite i da se molite braćo i sestre. Ja vas sve grlim i volim, blagodarim što vi volite našu Matušku Kseniju koja se sada na nebesima usrdno moli za nas i raduje se što ste se sabrali danas u ovako velikom broju i što niko ne može da nas razdvoji, ni nacija, ni jezik, drži nas zajedno jedna vera, a to je Pravoslavna vera, i mi nemamo nameru ništa da menjamo u njoj. Mi znamo kada treba da praznujemo koji praznik, kad je koji datum, svi smo od Jednog Spasa, i znamo da će nam Gospod pomoći da ispunimo volju Božju i idemo za Bogom. Još jednom vas sve blagoslovim, vi ste naša radost, vi ste Bančenska porodica, naši stari rod, mi bez vas ne možemo da živimo, i ja hoću da naša Ukrajina bude jedno, da budemo jedan narod, da naša dečica budu u jednom domu, pomolite se braćo i sestre, njima je teško (misli na decu koju neguje), ne delite se, ko napada našu veru, ko deli naše ljude i našu državu, od nečastivog je, budimo zajedno, mi smo jedno Pravoslavno stado. Ja vam čestitam današnji praznik, molim Matušku Kseniju Peterburšku za sve nas, jer Sveti se mole za nas. Neka nas čuva Gospod Bog i neka nam je na pomoć.“