Наставља се прогон „хероја Украјине“

Владика Лонгин Черновички, световно Михаил Жар, игуман Банченског манастира у Украјини, од деведесетих година прошлог века усваја децу одбачену од родитеља. Од 2000-те је одгајио преко четиристо малишана у сиротишту које је основао при манастиру, а који су спашавани од улице, хладноће и света криминала. Њих четрдесет су од рођења заражени вирусом хив-а, а њих око стотину су рођени са инвалидитетом или развојним сметњама, и родитељи су их оставили.

Владика је лично усвојио двеста педесет и троје дјеце, и сви га зову „тата“. За све што је чинио, 2008. године Орденом хероја Украјине одликовао га је тадашњи председник Украјине Виктор Јуршченко.

Митрополит Лонгин је на мети Оружаних снага Украјине од маја прошле године због наводног изазивања међурелигијске мржње, јер је, наводно, на Литургијама „омаловажавајуће говорио“ о неканонској Православној цркви Украјине. У јулу је доживео тежак мождани удар. У септембру 2023. је оптужен за „подстицање верског непријатељства“, а већ у новембру наоружана лица упала су у његов манастир и извршила претрес.

Прогон „хероја Украјине“ се наставља, и крајем јануара непознати нападачи су га претукли. Према саопштењу Вазнесенског Банченског манастира, чији је Митрополит Лонгин старешина, напад се десио током ноћи између 21. и 22. јануара.

На празник Свете Блажене Ксеније Петроградске, Митрополит Лонгин се обратио верном народу на Литургији:

„Часни оци, драге Владике, браћо и сестре! Ја бих хтео ради умирења оних који су се бринули да кажем пар речи, да је код нас све добро, све је онако како треба да буде по нашој Православној вери. Ми морамо све да отрпимо, да страдамо и да се молимо. Ја сам се мало разболео, али сам то добио по заслузи. Тако Господ даје. Слава Теби Боже. Упозорио сам браћу на ноћ 22-ог (јануара) да је неко дошао и лупао три пута на врата, али нисам схватио шта се дешава. Браћа су ми рекла да вероватно нисам добро чуо. Ипак сам ноћу у три сата одлучио да отворим врата. Но, нека Бог опрости свима и нека помилује све, ја више ништа нећу да кажем, на службу сте дошли, питали сте шта се догодило, ја вам одговарам, догађа се то да старе малтретирају, отимају нам храмове, деле украјински народ, праве од нас људе нижег ранга… Ви сте хтели да ме сакријете, заштитите… Молим вас, мени је свеједно, ја сам са Богом, јесам и бићу. Сви знају да ја лежим у болници, да ми је „позлило од таблета, да сам изгубио свест, два пута сам пао и ударио се на једном истом месту“… Не верујте браћо и сестре, но Слава Богу што су лекари када су видели рекли: „Владико, код Вас је сасвим друга конструкција главе, да је био неко на Вашем месту не би преживео, код Вас је све целовито, напросто Вас је спасио Господ.“ Зато, драга браћо и сестре, не треба ништа говорити, не треба ме оправдавати, не треба ме бранити, нека туку, две године туку наше баћушке, рањавају их, убијају их, отимају храмове… Али знајте, ја волим своју Украјину, волим свој народ, волим вас, код Бога смо сви једно, сви смо Божја деца и треба све наше молитве да слијемо молитвено изговарајући „Оче наш…“, имамо једног Оца Небеског, а ми смо, рођени моји, сви Његова дечица. Ја све праштам, свима праштам. Све знам, ћутаћу и лечићу се у болници, ради тога, „што сам изгубио памћење и онесвестио се после ударца.“ Благодарим свима, не треба журити и давати интервјуе, као неки свештеници јуче, ако ништа не знате, боље је да ћутите и да се молите браћо и сестре. Ја вас све грлим и волим, благодарим што ви волите нашу Матушку Ксенију која се сада на небесима усрдно моли за нас и радује се што сте се сабрали данас у овако великом броју и што нико не може да нас раздвоји, ни нација, ни језик, држи нас заједно једна вера, а то је Православна вера, и ми немамо намеру ништа да мењамо у њој. Ми знамо када треба да празнујемо који празник, кад је који датум, сви смо од Једног Спаса, и знамо да ће нам Господ помоћи да испунимо вољу Божју и идемо за Богом. Још једном вас све благословим, ви сте наша радост, ви сте Банченска породица, наши стари род, ми без вас не можемо да живимо, и ја хоћу да наша Украјина буде једно, да будемо један народ, да наша дечица буду у једном дому, помолите се браћо и сестре, њима је тешко (мисли на децу коју негује), не делите се, ко напада нашу веру, ко дели наше људе и нашу државу, од нечастивог је, будимо заједно, ми смо једно Православно стадо. Ја вам честитам данашњи празник, молим Матушку Ксенију Петербуршку за све нас, јер Свети се моле за нас. Нека нас чува Господ Бог и нека нам је на помоћ.“