Ljubav na merenje iliti daću ti gram po gram

Možda su vam nekada baka ili majka, kada su htele da daju neki mudri savet starije osobe, rekle da muškarca ne poznaješ dok ne pojedeš kilo soli sa njim.
U mojoj glavi to je delovalo kao neki veliki peščani sat. Kilo soli izvrnemo naopako, i kada ono iscuri mi ćemo zaista poznavati čoveka koji je preko puta nas i bićemo sigurni da je on taj s kojim želimo da provedemo ostatak života. Ali ono što su naše majke zaboravile, je da se so više ne koristi samo da bi se hrana začinila. Nekada so ide i uz tekilu ili na ranu ili preko ramena, protiv uroka.

Onda se dešava da se taj kilogram mnogo brže potroši, brže curi u tom našem peščanom satu. A mi, zaslepljeni pred tom gomilom soli koja stoji pred nama, ne vidimo da se taj kilogram mnogo brzo potrošio. Išli smo prečicama, koristili ljubav u svrhe kojima ona nije namenjena i došli do toga da ona postane… polovna.

Zašto gilty pleasure moira da bude guilty

Zašto gilty pleasure moira da bude guilty

Kada prestanemo da merimo ljubav u tonama i kilogramima, a počnemo da merimo u gramima, neko tu uvek ostane gladan. I onda smo tako izgladneli, izbezumljeni i u strahu da nećemo dočekati bolje sutra, svašta spremni da progutamo. Visoki ton. Niske uvrede. Ljubav podeljenu na atome. Svaki dan po jedan atom, čisto da ne umremo od gladi. I dok su pre ti atomi bili nešto od čega smo se sastojali, sad su oni nešto što nas održava u životu, i to jedva. A mi možemo samo da se prisećamo i dosećamo kako je nekad bilo lepo.

The post Ljubav na merenje iliti daću ti gram po gram appeared first on WANNABE MAGAZINE.