Drugi nam ne bi oprostili da im radimo to što oni rade nama!

Koliko nepravde na svetu, mržnje i zlobe. Oni koji tome robuju napadaju redovno sinove i ćerke svetlosti ne očekujući od njih da se brane. Kada bi mi njima uradili ili rekli jednu stvar kao oni nama, to bi nam pamtili do kraja života i nikada nam ne bi oprostili.

Siguran sam da ste se susreli sa ovim. Reći ću vam i šta da radite:

Ako vas konstantno povređuju, znajte da je molitva i ljubav vaše najveće oružje. U trenucima najtežeg progona ni Hristos, a ni apostoli, nisu pokazivali ni trunku mržnje niti zle kobi prema svojim napadačima.

Prosto je to linija koja postoji između dobra i zla, između sinova tame i sinova svetlosti. A sa druge strane, jedino voda može da ugasi požar i potrebno je da se ne gnevimo što im ne možemo uzvratiti istim, niti tražiti od Boga da Svoj gnev izlije na njih, već ih sažaljevati i voleti, jer je očigledno to jedino što im je potrebno. Spominjati ih u molitvi, ali od sveg srca.

Znam da to nije lako, ali je to jedini ispravan put. A ako nemate snage da to nosite onda je najbolje da se udaljite dok se ljubav ne rasplamsa ponovo u vašem srcu. Za to se molite posebnom molitvom za umnoženje ljubavi.

To je pravi i jedini put prema drugima koji su zbog nedostatka ljubavi i vere počeli druge da ponižavaju. Ponižavanje njih će opravdati njihovo zlo i takav stav. Verujte mi kad vam kažem da će ih više boleti vaša ćutnja i topla reč nego vaš gnev. Ništa ih na svetu ne bi toliko obradovalo kao da vide da vi patite i da se gnevite. Nemojte patiti. Baš naprotiv – radujte se…

Oni će proći, i te muke sa njima, ali će doći novi drugi sa novim mukama. Hoćemo li u naletu nepravde na nas celi svoj život provesti u gnevu i suzama?

Eto zašto nam je to rekao Gospod. Da ovaj svet žari i pali, a da se mi radujemo i veselimo lekcijama i susretu sa Gospodom u dan naše smrti. Da budemo radosni i srećni kad svet od nas to ne očekuje. Da ne bežimo i ne krijemo se, već da pokažemo da zapravo nismo mi ti koji se trebamo stideti zbog nečega, već oni. Na uvrede uvek odreagujte kad ima nade da iz toga izađe nešto dobro, ali ne uvredama, već ovim što vam rekoh. Dobrotom svoje ličnosti ne dozvolite da vas se to dotiče.

I zapamtite da pričanje o tome samo otvara ranu. Kao da se nije ni desilo. Bog beleži sve, ali nije važno što beleži njihov greh, već naše trpljenje, ljubav i molitve. A ako bude volja Njegova i odgovori na naše molitve, umesto neprijatelja dobićemo brata/sestru.

Toliko. Osećam da će mnogima zatrebati. Zato bez sekiracije, sve ide kako treba…