Кажете да сам ја светло у вашим животима?

И јесте тако. Сваки који светли, светло је. Али не будите у заблуди. Ја сам само једно мало и краткотрајно светло. Ја сам попут Месеца који не светли својом светлошћу већ оном која од Сунца долази. Многи који су у мраку гледају месечину и диве јој се јер је икаква светлост боља него никаква, али ја желим да и ви не будете у мраку већ да и ви светлите путеве људске и оних душа које су у мраку. Зато вас и учим о истинској светлости која од Бога долази, а у нама се пресијава.

Оставите лампе, свеће и лажне рукотворине. Чим се восак истопи нестаће светлости њене. Чим батерије нестану опет ништа видети нећете. Ако на мене рачунате и ту ћете се преварити, јер сам и ја попут те свеће. Кад нестане тела мога, оде и топлине моје. Иза мене остаде само патрљак хладан и сви који су се око њега окупљали у мраку ће бити.

Послушајте зато речи моје, јер од мене нису. Већ хиљадама година путују од месеца до месеца учећи  друге да светле или прихвате мрак. Избором својим можете се из мрака склонити на светлост. И то не ону месечеву, под којом ништа не расте и сенке владају, већ ону од Сунца – топлу и милу. Која воду чини питком и храну јестивом, а земљу родном. Та топлота Јединог Бога топи све ледене брегове мржњом обузете. У тој светлости живот расте.

Причам вам то вас ради. Ја сам своје Сунце пронашао. Од тад и по најхладнијој ноћи у самом свемиру тишине и зебње ја сам Богом осветлан, топао и радостан. Приђите и огрејте се.

Крсти се, човече Божији. Крени на Литургију и Онај који је апостоле и оце наше од века до века испуњавао Духом Светим, и тебе ће испунити и озарити. Онда ће све муке твоје усахнути, свака туга нестати, сваки страх у храброст се претворити, све ране зацелити. Господ ће те уморног одморити. Само Га пусти у дом свој. У душу своју. У срце своје. Причести се Њиме и видећеш о чему говорим.

Ееех… Зар да и ми нисмо паметнији од птица  селица које од зиме беже у топлије крајеве. Зашто одлучујемо да останемо где је мржња и хладноћа? А она није око нас, већ у нама. Обуци се! Не каже се за џаба: „Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“

Ако ти је хладно, патиш, страдаш, па и ако ти је све потаман, обуци се у Христа. Узми Тело Његово које нас ради поломи, и Крв Његову коју нас ради проли, и обожи се. Постани и ти син Божији, а не син пропасти. Буди, како се на крштењу каже: „син/ћерка и наследник Царства Божијег„!

Не можемо населити топле крајеве ако у нама мећава веје. Отопиће нас као пахуљу и од нас ништа остати неће. Нек провеју сунчани зраци у нама, па да пројавимо ту светлост људима и свим поколењима докле трају дани наши.