ИНКВИЗИТОРИ! – Отац Предраг

Ако сте мислили да нема више инквизиције и инквизитора – преварили сте се. Живи су, а и главно су оружје самог пакла. Иако одевени у побожност, жеђ за анархијом им је већа од жеђи за миром. Зачетници инквизитора су управо они фарисеји који су и Христа разапели.

Нема код њих љубави и мира Божијег већ само мач и пламен који пали грешнике. То за њих не важи, јер они нису грешници већ стуб и мерило света. Они директно „комуницирају“ са Богом и Он им говори кога да спале на ломачи.

Kада служимо Свету Литургију и кажемо: ‘Господе, спаси благочестивија’, један Светогорац је рекао у шали „Господе, спаси нас од благочестивија“, тј. да нас Бог сачува од тих религиозних или побожних људи; јер побожан, тј. религиозан човек представља својеприродну личност, која никада није имала лични однос са Богом.

Да ли непријатељима нашим и људима који су у криву требамо одсећи главу, отерати их, проклети их – или их уразумити? Шта нам је циљ? Наша лична сатисфакција да смо неког „разбуцали,“ или жеља да се и он преуми и спасе?

Шта значи „метаноја“ ако не ПРЕУМЊЕЊЕ? Како ћемо неког преумити ако не молитвом и љубављу?

Можда то неком изгледа благо и млако, али у том случају тај није Христов војник нити апостол. Хајде да видимо где имамо то у животу Исуса Христа, животима апостола, а и у самом Јеванђељу:

        Христос дозива Закхеја (манастир Високи Дечани) 

Христос долази у Јерихон и чини једно од својих највећих чуда, а то је да показује љубав према најгрешнијем човеку који је ту живео. Преумнио га је својом љубављу тако што је остао у његовој кући. А шта су радили фарисеји, тј. инквизитори?

“Сви, кад то видеше, гунђаху говорећи да грешноме човеку пође у кућу” (Лк 19,7).

А онда проговори и грешни Закхеј, кајући се: “Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако сам коме што криво узео вратићу четвороструко (Лк 19, 8).

“Данас дође спасење овој кући, јер је и ово син Аврамов; јер је Син човечји дошао да спасе оно што беше изгубљено”, каза Господ (Лк 19, 9-10).

Син човечији није дошао да казни и убије, већ да спасе што је пропало…

Даље, Савле је био прогонитељ Хришћана. У неким списима се наводи да је организовао каменовање (убиство) првог мученика за веру, Светог Стефана архиђакона. Његов најбољи пријатељ је био апостол Варнава. Можете ли замислити колико су “побожни” људи у Цркви нападали Варнаву што се дружи са Савлом?!

 Каменовање првомученика            архиђакона Стефана

Овај није одустао од њега. Молио се све док му Господ није одговорио и преумио Савла јавивши му се на путу за Дамаск и ослепивши га, а он покајањем постаде један од највећих апостола, Павле. Један од највећих теолога свих времена чије је највеће дело ХИМНА ЉУБАВИ!

Знате ли шта је то? Јесте ли читали некад „Химну љубави“?

“Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи…” (Прва посланица Светог апостола Павла Коринћанима, глава 13).

И да су од свих врлина вера, љубав и нада највеће, а љубав најважнија…

Још један пример: Један од апостола, и то Христу најближих, одрекао Га се. Исти тај апостол га је ножем бранио, а Он му је рекао “Петре, врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути” (Мт 26, 52), те је тако апостол Петар од тад па до свог скончања проповедао у миру без насиља. Но, да би он опет постао апостол након одрицања, Христос га три пута пита: ,,Петре, волиш ли ме?“, након чега је он исто толико пута потврдио и враћен је у ред апостола.

Љубав и покајање је зрелост изнад свега.

А ако су вам Христос и апостоли далеки, навешћу Патријарха Павла, који је рекао:

“ Ако би требало да се одржи Велика Србија злочином, ја на то пристао не бих никада. Нека нестане Велике Србије, али злочином да се одржава – не. Ако би било потребно и нужно да се одржи Мала Србија злочином – ни на то не бих пристао. Нека нестане и Мале Србије, али злочином да се одржи – не. И кад би требало да се одржи последњи Србин, и ја да сам тај последњи Србин, а да се одржи злочином – не пристајем. Нека нас нестане, али нестане као људи. Живи ћемо отићи у руке Бога Живога…”

Дакле…

Ми смо позвани да будемо миротворци и о њима Господ каже: “Блажени  миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати“ (Мт. 5,9).

А да вам покажем на најскоријем примеру музичке групе:

Тај пољски бенд користи мотиве Православља за своје наступе, а публика их поздравља “роговима”, што ми сматрамо увредом и провокацијом – али то сам већ причао и писао, видело је на стотине хиљада људи то. Обавештење о томе сам избацио 10. новембра. Та објава је дошла до вође бенда који ми се обратио речима које сам пренео у јавност. Објаснио сам му да је такав перформанс за нас неприхватљив и да није добродошао у нашу земљу са тим наступом, али је зато код мене добродошао на разговор, да му лично објасним и кажем где греше. Он се захвалио и рекао да би му било драго. И ? Шта има ту лоше?

У храму где служим, и где има нас петорица свештеника, долазе људи из нашег града али и из целог света због разговора, молитви, исповести, објашњења итд. То је наш позив.

Дакле, отказан је концерт и то ми је он пренео лично. Отказивање је заслуга свих нас заједно. Али је мени циљ не само да они не дођу у Србију, па оду негде другде, већ да прекину са таквим видом перформанса, а то ћемо моћи да постигнемо једнимо кроз разговор, а не кроз “чашице” које цинично инквизитори спомињу оптужујући ме да сам испао човек, какав сваки Христов следбеник треба да буде, следећи пример Јеванђеља, према људима који су грешни, у заблуди или јереси. Но, то нећу знати пре него ли поразговарам са њима.

Зато вам кажем овде и пред свима, као и до сад, главом и брадом, не кријући своје праве мотиве и имена иза неких удружења, да ћу са сваким колико год он/она грешан био/била, колико год тешко пао или лош био и у заблуди – да очињски поразговарам и покушам да спасем макар једног грешника. То је истинско Православље.

Мене и моју породицу су отерали оружјем из Хрватске. Све смо изгубили. Много мојих је поубијано по логорима и двориштима. Мој отац и стричеви су покушали пушкама, и ништа нису успели. Сад је мој ред. Ја ћу покушати речју Јеванђеља.

За сад имам много забележених случајева где су људи променили веру и прешли у Православље! Ето плода Јеванђеља. То је заповест Христова: “Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Који поверује и крсти се биће спасен, а који не верује биће осуђен” (Мк 16, 15-16).

То је дословно заповест не само сваком свештенику него и вернику Христовом.

Прати ме много људи исламске и римокатоличке вероисповести, протестанти. Других нација и верских убеђења. Надам се и молим и трудим као некад Варнава да ће се они крстити и прећи у праву веру. Ако ли не пређу, Господ мени неће замерити. Ја рекох и душу своју спасих…

Но, ово све је јасно свима као дан. То зна сваки свештеник и верник, то није никаква новина.

Питам се само, а и многи други, чему ти напади? Извртање истине, цинизам и пљувачина? Шта вам то није по вољи?

Што не кажете народу да вама није битно спасење других и преумњење већ да политизујете добронамеран позив на миран протест оца Арсенија. Хтели сте да искористите тај позив и претворите га у протест против власти, па кад се све завршило како је требало, ви сте бесни ударили по мени јер мене кривите што до протеста није дошло. То је истина коју ви кријете иза лица организација и вела побожности.

Паметном човеку је ово очигледно.

Знате шта, мене политика не занима. Она је за нас свештенике прашина и пролазност у којој се људи губе и ваљају. Свака власт, која год да је, тражи своје и треба јој дати управо ту пролазност по речи Христовој: “Подајте царево цару, и Божије Богу (Мт 22,21).

Е, за то Божије смо ми ту. То је оно непролазно. Небо изнад земље…

Извините ви што сам вам ја покварио планове злоупотребе верника и Православља, али то није намерно.

Инфлуенс значи утицај, и ето ми утицајни људи на интернету људе и даље позивамо у Цркву, и како сам позвао те ругаче православља тако позивам и вас да дођете, и очи у очи, браду у браду – поразговарамо о томе шта вас мучи и тишти. Само знајте да ми из Цркве нећемо бити ничије политичке марионете, ни власти, ни престола, ни до власти ни до престола.

Ако хоћете живот вечни, ето прилике, данас се слави Свети архангел Михајло, борац за очување добра у свету. Ако сте били на Литургији данас и причестили се, онда сте убројани у војску Небеску и Господ ће вам отворити ум да спознате крст Христов, а и нас који га носимо док други тамо бучу из даљине у маси истих…

Ако не, ето сутра празнујемо Светог Нектарија Егинског, којег прогонише инквизитори побожности, јер је волео грешнике, али не и грехе њихове.

Нека молитвама Светог Архистратига Михајла и Светог Нектарија Егинског ваша се срца отопе из мржње у топлину љубави Божије, а уши отворе да се чује оно најважније!