INKVIZITORI! – Otac Predrag

Ako ste mislili da nema više inkvizicije i inkvizitora – prevarili ste se. Živi su, a i glavno su oružje samog pakla. Iako odeveni u pobožnost, žeđ za anarhijom im je veća od žeđi za mirom. Začetnici inkvizitora su upravo oni fariseji koji su i Hrista razapeli.

Nema kod njih ljubavi i mira Božijeg već samo mač i plamen koji pali grešnike. To za njih ne važi, jer oni nisu grešnici već stub i merilo sveta. Oni direktno „komuniciraju“ sa Bogom i On im govori koga da spale na lomači.

Kada služimo Svetu Liturgiju i kažemo: ‘Gospode, spasi blagočestivija’, jedan Svetogorac je rekao u šali „Gospode, spasi nas od blagočestivija“, tj. da nas Bog sačuva od tih religioznih ili pobožnih ljudi; jer pobožan, tj. religiozan čovek predstavlja svojeprirodnu ličnost, koja nikada nije imala lični odnos sa Bogom.

Da li neprijateljima našim i ljudima koji su u krivu trebamo odseći glavu, oterati ih, prokleti ih – ili ih urazumiti? Šta nam je cilj? Naša lična satisfakcija da smo nekog „razbucali,“ ili želja da se i on preumi i spase?

Šta znači „metanoja“ ako ne PREUMNjENjE? Kako ćemo nekog preumiti ako ne molitvom i ljubavlju?

Možda to nekom izgleda blago i mlako, ali u tom slučaju taj nije Hristov vojnik niti apostol. Hajde da vidimo gde imamo to u životu Isusa Hrista, životima apostola, a i u samom Jevanđelju:

        Hristos doziva Zakheja (manastir Visoki Dečani) 

Hristos dolazi u Jerihon i čini jedno od svojih najvećih čuda, a to je da pokazuje ljubav prema najgrešnijem čoveku koji je tu živeo. Preumnio ga je svojom ljubavlju tako što je ostao u njegovoj kući. A šta su radili fariseji, tj. inkvizitori?

“Svi, kad to videše, gunđahu govoreći da grešnome čoveku pođe u kuću” (Lk 19,7).

A onda progovori i grešni Zakhej, kajući se: “Gospode, evo pola imanja svoga daću siromasima, i ako sam kome što krivo uzeo vratiću četvorostruko (Lk 19, 8).

“Danas dođe spasenje ovoj kući, jer je i ovo sin Avramov; jer je Sin čovečji došao da spase ono što beše izgubljeno”, kaza Gospod (Lk 19, 9-10).

Sin čovečiji nije došao da kazni i ubije, već da spase što je propalo…

Dalje, Savle je bio progonitelj Hrišćana. U nekim spisima se navodi da je organizovao kamenovanje (ubistvo) prvog mučenika za veru, Svetog Stefana arhiđakona. Njegov najbolji prijatelj je bio apostol Varnava. Možete li zamisliti koliko su “pobožni” ljudi u Crkvi napadali Varnavu što se druži sa Savlom?!

 Kamenovanje prvomučenika            arhiđakona Stefana

Ovaj nije odustao od njega. Molio se sve dok mu Gospod nije odgovorio i preumio Savla javivši mu se na putu za Damask i oslepivši ga, a on pokajanjem postade jedan od najvećih apostola, Pavle. Jedan od najvećih teologa svih vremena čije je najveće delo HIMNA LjUBAVI!

Znate li šta je to? Jeste li čitali nekad „Himnu ljubavi“?

“Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi…” (Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, glava 13).

I da su od svih vrlina vera, ljubav i nada najveće, a ljubav najvažnija…

Još jedan primer: Jedan od apostola, i to Hristu najbližih, odrekao Ga se. Isti taj apostol ga je nožem branio, a On mu je rekao “Petre, vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož, od noža će poginuti” (Mt 26, 52), te je tako apostol Petar od tad pa do svog skončanja propovedao u miru bez nasilja. No, da bi on opet postao apostol nakon odricanja, Hristos ga tri puta pita: ,,Petre, voliš li me?“, nakon čega je on isto toliko puta potvrdio i vraćen je u red apostola.

Ljubav i pokajanje je zrelost iznad svega.

A ako su vam Hristos i apostoli daleki, navešću Patrijarha Pavla, koji je rekao:

“ Ako bi trebalo da se održi Velika Srbija zločinom, ja na to pristao ne bih nikada. Neka nestane Velike Srbije, ali zločinom da se održava – ne. Ako bi bilo potrebno i nužno da se održi Mala Srbija zločinom – ni na to ne bih pristao. Neka nestane i Male Srbije, ali zločinom da se održi – ne. I kad bi trebalo da se održi poslednji Srbin, i ja da sam taj poslednji Srbin, a da se održi zločinom – ne pristajem. Neka nas nestane, ali nestane kao ljudi. Živi ćemo otići u ruke Boga Živoga…”

Dakle…

Mi smo pozvani da budemo mirotvorci i o njima Gospod kaže: “Blaženi  mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati“ (Mt. 5,9).

A da vam pokažem na najskorijem primeru muzičke grupe:

Taj poljski bend koristi motive Pravoslavlja za svoje nastupe, a publika ih pozdravlja “rogovima”, što mi smatramo uvredom i provokacijom – ali to sam već pričao i pisao, videlo je na stotine hiljada ljudi to. Obaveštenje o tome sam izbacio 10. novembra. Ta objava je došla do vođe benda koji mi se obratio rečima koje sam preneo u javnost. Objasnio sam mu da je takav performans za nas neprihvatljiv i da nije dobrodošao u našu zemlju sa tim nastupom, ali je zato kod mene dobrodošao na razgovor, da mu lično objasnim i kažem gde greše. On se zahvalio i rekao da bi mu bilo drago. I ? Šta ima tu loše?

U hramu gde služim, i gde ima nas petorica sveštenika, dolaze ljudi iz našeg grada ali i iz celog sveta zbog razgovora, molitvi, ispovesti, objašnjenja itd. To je naš poziv.

Dakle, otkazan je koncert i to mi je on preneo lično. Otkazivanje je zasluga svih nas zajedno. Ali je meni cilj ne samo da oni ne dođu u Srbiju, pa odu negde drugde, već da prekinu sa takvim vidom performansa, a to ćemo moći da postignemo jednimo kroz razgovor, a ne kroz “čašice” koje cinično inkvizitori spominju optužujući me da sam ispao čovek, kakav svaki Hristov sledbenik treba da bude, sledeći primer Jevanđelja, prema ljudima koji su grešni, u zabludi ili jeresi. No, to neću znati pre nego li porazgovaram sa njima.

Zato vam kažem ovde i pred svima, kao i do sad, glavom i bradom, ne krijući svoje prave motive i imena iza nekih udruženja, da ću sa svakim koliko god on/ona grešan bio/bila, koliko god teško pao ili loš bio i u zabludi – da očinjski porazgovaram i pokušam da spasem makar jednog grešnika. To je istinsko Pravoslavlje.

Mene i moju porodicu su oterali oružjem iz Hrvatske. Sve smo izgubili. Mnogo mojih je poubijano po logorima i dvorištima. Moj otac i stričevi su pokušali puškama, i ništa nisu uspeli. Sad je moj red. Ja ću pokušati rečju Jevanđelja.

Za sad imam mnogo zabeleženih slučajeva gde su ljudi promenili veru i prešli u Pravoslavlje! Eto ploda Jevanđelja. To je zapovest Hristova: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen” (Mk 16, 15-16).

To je doslovno zapovest ne samo svakom svešteniku nego i verniku Hristovom.

Prati me mnogo ljudi islamske i rimokatoličke veroispovesti, protestanti. Drugih nacija i verskih ubeđenja. Nadam se i molim i trudim kao nekad Varnava da će se oni krstiti i preći u pravu veru. Ako li ne pređu, Gospod meni neće zameriti. Ja rekoh i dušu svoju spasih…

No, ovo sve je jasno svima kao dan. To zna svaki sveštenik i vernik, to nije nikakva novina.

Pitam se samo, a i mnogi drugi, čemu ti napadi? Izvrtanje istine, cinizam i pljuvačina? Šta vam to nije po volji?

Što ne kažete narodu da vama nije bitno spasenje drugih i preumnjenje već da politizujete dobronameran poziv na miran protest oca Arsenija. Hteli ste da iskoristite taj poziv i pretvorite ga u protest protiv vlasti, pa kad se sve završilo kako je trebalo, vi ste besni udarili po meni jer mene krivite što do protesta nije došlo. To je istina koju vi krijete iza lica organizacija i vela pobožnosti.

Pametnom čoveku je ovo očigledno.

Znate šta, mene politika ne zanima. Ona je za nas sveštenike prašina i prolaznost u kojoj se ljudi gube i valjaju. Svaka vlast, koja god da je, traži svoje i treba joj dati upravo tu prolaznost po reči Hristovoj: “Podajte carevo caru, i Božije Bogu (Mt 22,21).

E, za to Božije smo mi tu. To je ono neprolazno. Nebo iznad zemlje…

Izvinite vi što sam vam ja pokvario planove zloupotrebe vernika i Pravoslavlja, ali to nije namerno.

Influens znači uticaj, i eto mi uticajni ljudi na internetu ljude i dalje pozivamo u Crkvu, i kako sam pozvao te rugače pravoslavlja tako pozivam i vas da dođete, i oči u oči, bradu u bradu – porazgovaramo o tome šta vas muči i tišti. Samo znajte da mi iz Crkve nećemo biti ničije političke marionete, ni vlasti, ni prestola, ni do vlasti ni do prestola.

Ako hoćete život večni, eto prilike, danas se slavi Sveti arhangel Mihajlo, borac za očuvanje dobra u svetu. Ako ste bili na Liturgiji danas i pričestili se, onda ste ubrojani u vojsku Nebesku i Gospod će vam otvoriti um da spoznate krst Hristov, a i nas koji ga nosimo dok drugi tamo buču iz daljine u masi istih…

Ako ne, eto sutra praznujemo Svetog Nektarija Eginskog, kojeg progoniše inkvizitori pobožnosti, jer je voleo grešnike, ali ne i grehe njihove.

Neka molitvama Svetog Arhistratiga Mihajla i Svetog Nektarija Eginskog vaša se srca otope iz mržnje u toplinu ljubavi Božije, a uši otvore da se čuje ono najvažnije!