Други је пак скочио са зграде јер је био убеђен да ће га супермен спасити, а многе нације су доживеле крах или пропале јер су пратиле погрешног човека.

Такво губљење деце Бог није могао више да гледа и зато је и после пада водио рачуна о деци својој све док није послао Сина Свог да утврди стазу и приправи пут спасења за сваку душу. Захваљујући тој интервенцији човек може залутати само ако то заиста жели. Господ је оставио јасне путоказе како да дођемо до Њега и да се не уздамо више у материју која ће се свакако разградити. Но људи не слушају. Упорно траже вођу и гутају све што те вође сервирају. Не знам како се човечанство више није уморило од промашаја. Од обећања и лажних идеологија. Kако не виде људи да овај свет ради све да нас збуни и одаљи од правог пута.

Из мог искуства знам да демони делују тако што човека бацају прво у лењост и збуњеност, а затим у страсти и сласти, а онда и незадовољства која прате неиспуњени снови кроз гнев, па жалост кроз депресију. На крају се здрави људи разболе од стреса и страхова. Тако исто делује на човека и овај свет. Све у свему страшно и разочаравајуће, а круна свега је што те зароби у виртуелни свет и одаљи од свих.

Господ нам нуди излаз из тог лавиринта. Но, што је дуже у том лавиринту, човек више труне и пушта корење. Зато су деца као есенција живота данас депресивна. Без Христа као нашег „супермена“ ништа нема смисла и осуђени смо на даље грешке.

Човек који заволи такав свет тражи идеале и опипљиву материју. Тако му је лакше да објашњава, а да се не мучи. Тако му брже прође живот. А не дао вам Бог да видите израз лица човека који је у име тих идеала убијао потпуно убеђен да је у праву, а на крају схвати да је све лаж! Зато Господ и каже: „Ја сам Пут, Истина и Живот!“