Znao sam čoveka koji je umro tražeći da ga leči dr Haus…

Drugi je pak skočio sa zgrade jer je bio ubeđen da će ga supermen spasiti, a mnoge nacije su doživele krah ili propale jer su pratile pogrešnog čoveka.

Takvo gubljenje dece Bog nije mogao više da gleda i zato je i posle pada vodio računa o deci svojoj sve dok nije poslao Sina Svog da utvrdi stazu i pripravi put spasenja za svaku dušu. Zahvaljujući toj intervenciji čovek može zalutati samo ako to zaista želi. Gospod je ostavio jasne putokaze kako da dođemo do Njega i da se ne uzdamo više u materiju koja će se svakako razgraditi. No ljudi ne slušaju. Uporno traže vođu i gutaju sve što te vođe serviraju. Ne znam kako se čovečanstvo više nije umorilo od promašaja. Od obećanja i lažnih ideologija. Kako ne vide ljudi da ovaj svet radi sve da nas zbuni i odalji od pravog puta.

Iz mog iskustva znam da demoni deluju tako što čoveka bacaju prvo u lenjost i zbunjenost, a zatim u strasti i slasti, a onda i nezadovoljstva koja prate neispunjeni snovi kroz gnev, pa žalost kroz depresiju. Na kraju se zdravi ljudi razbole od stresa i strahova. Tako isto deluje na čoveka i ovaj svet. Sve u svemu strašno i razočaravajuće, a kruna svega je što te zarobi u virtuelni svet i odalji od svih.

Gospod nam nudi izlaz iz tog lavirinta. No, što je duže u tom lavirintu, čovek više trune i pušta korenje. Zato su deca kao esencija života danas depresivna. Bez Hrista kao našeg „supermena“ ništa nema smisla i osuđeni smo na dalje greške.

Čovek koji zavoli takav svet traži ideale i opipljivu materiju. Tako mu je lakše da objašnjava, a da se ne muči. Tako mu brže prođe život. A ne dao vam Bog da vidite izraz lica čoveka koji je u ime tih ideala ubijao potpuno ubeđen da je u pravu, a na kraju shvati da je sve laž! Zato Gospod i kaže: „Ja sam Put, Istina i Život!“