Neizostavan deo odrastanja na selu

Lepo je i divno kad svojoj deci omogućimo deo našeg odrastanja i detinjstva. Eto i tog kad smo naše stare slušali kako pričaju ozbiljne priče, pevaju uz harmoniku, a i smeh jednih sa drugima.

Neko ko ne zna običaje pitaće se kakve to ima veze i sa hrišćanstvom. Takve bih podsetio da je ovako i Hristos sa svojim učenicima i prijateljima sedeo, jeo jagnjetinu, pio vino, pričao i družio se do kasno u noć.

Eto i te večeri kad su proslavljali Pashu – najveći jevrejski praznik, Gospod daje zapovest učenicima da idu kod tog i tog čoveka da kažu da ih je On poslao i da im spremi jagnje za večeru. A kad se večera završila, Gospod uze hleb i reče: “Ovo je telo moje”, pa vino, i reče: “Pijte, ovo je krv moja.” I ustanovio je na toj pashalnoj večeri Liturgiju i novu Pashu, gde je On jagnje koje se daje zarad drugih. Eto zašto se hrišćanstvo primilo tako kod nas.

Nama je deljenje obroka i razgovori u noć deo odrastanja, tradicija i nešto bez čega se nije smelo. Pogotovo što smo slavu tako proslavljali.

Tako i mi danas. Ekipa koja je tri noći branila borovnice od mraza i uspešno ih odbranila, sad se časti i uz razgovor o duši ali i pesmu harmonika – napaja svoju dušu.

Znam, dragi moji, da stalno pričam o Liturgiji, ali omogućite svojoj deci i ovo. Kad odrastu sve će nam vratiti i usavršiti. Ako im se svidi biće domaćini kao i svi naši divni i slavni preci, ali da ih obožimo da poste ali i da se goste…

Hristos vaskrse!