Кад крст дође по своје и крене разапињање мушкараца, онда жене иду под те крстове и плачу. Неке пак обишу сузе своје, оставе кецељу и мараму, обуку панталоне, ставе шлем и крену на голготу.

Верујте ми кад вам кажем да храброст нема пол. И ниједан генерал није могао дати ветар у леђа војницима као то кад се вест о девојци Милунки проломила међу војницима. Чували су је као икону и њом се поносили. Пред њу су скакали примајући метке уместо ње. У њој су видели храброст, али у исто време своје сестре, мајке, ћерке и супруге код куће. Нису дали да падне та „икона“! Чували су је од смрти не хајући за себе.

Дубоко верујем да је напредовању наше војске и ослобођењу Србије највише допринела она. И највеће кукавице кад виде да жена јуриша скачу и сами и гледају да је сустигну.

Ето, ако је Бог помогао нашој војсци у ратовима тад, за време тешког страдања нашег народа, дао је храброст једној жени и то је било довољно. Зато је улога жене у борби мушкарца данас од велике важности. Ако она подржи свог мушкарца који се за њу бори и бодри га, тај ће човек да лети из борбе у борбу пробијајући и најтеже сатанске обруче око породице његове. Паметна жена ће мушкарца храбрити, а не понижавати.

Будите паметне жене које јачају слабости својих мушкараца, а не оне луде које кад нађу слабост газе по њима и понижавају их. Мушкарца ћете убити само ако га понизите, али не њега као човека, него његову љубав према вама. Зарад вас самих, а и деце ваше, будите Милунке! Лепе, дивне, мудре и храбре. Онда вам ни сам пакао ништа неће моћи!

Знам да код нас има много Милунка јер сам их доста упознао. Управо зато и одолевамо „свету“. Кад оне падну, све је пало!

Зато ви родитељи који имате женску децу, правите од њих храбре Милунке, а не пекмезаве паразите и крпеље.