Поносим се вама, драги моји…

Поносим се вама који сте први пут кренули на Литургију.

Поносим се вама који сте се први пут Причестили.

Поносим се вама који сте први пут постили колико и како год.

Поносим се вама који сте се суочили са својим слабостима, навикама и поривима и нешто променили.

Поносим се вама који сте опростили.

Поносим се вама који сте се први пут исповедили.

Поносим се вама који сте учинили добро дело, реч или помисао према другоме

Поносим се вама који сте се заузели за себе, а и за другога, ма колико је то било тешко.

Поносим се вама који сте у току овог поста отишли у Јасеновац и пружили радост сестрама, Епископу и оцима тамо, а и нашим прецима светим.

Поносим се вама који сте први пут отишли на Косово и Метохију и посетили наш народ, братствои сестринство на нашој Светој земљи.

Поносим се вама који се данас (Први мај/Велика среда) ипак нисте омрсили и одолели замки ђаволској да стомак ставите изнад душе и твар изнад Бога.

Поносим се вама који сте победили лошег родитеља у себи.

Поносим се вама који сте послушали доброг родитеља у себи.

Поносим се вама који сте постали бољи него што сте били.

Добри моји, ја нисам тај који каже да се поносим вама иако јесам веома поносан на вас. Ја сам кратког дана на свету овоме. Господ је Тај који је поносан на вас и ваше изразе љубави колико год они мали били. Богу су веома велики и значајни.

Не одустајте. То је једини пут да нешто променимо. И себе, а и овај свет.

Хвала вам што ме спомињете у молитвама вашим. Осетим то. Ви ми дајете снагу.

Поносан сам на вас, децо моја, ма колико то мало значило у овом бездану времена…
Ипак има наде за нас!

Волим вас…