Недеља Самарјанке – Отац Предраг

Тамо негде далеко на студенцу Исус је седео и одмарао. Дође нека жена из Самарије и Христос јој се обрати. Тражио јој је воду и заузврат обећао воде живе од које се не жедни. Она вода која ће угасити сваку жеђ и напојити дух човека. Та вода, то вино, тај хлеб је Он сам. Самим собом храни и напаја све људе целог света и свих времена. Даде нам и смерницу да јело наше буде да испунимо мисију нашу, а она је спасење и заједница у Царству Његовом.

Ето данас нам на Литургију дођоше и Александар и Едија. Она Едија коју крстисмо у православну веру у Чикагу пре две године. На дар Богу донесоше Ленку и Луку. Као да су рођени овде. Као да су најрођенији. Деца се играше са овдашњом, а Едија је управо са том радошћу дочекана као што дочекујемо сваког. Тамо негде из далеког Конга преко Америке дође у Србију.

Њен отац Мојсије је само питао када му је рекла да се забавља са белцем, које је вере? Када му је рекла да је православни хришћанин, он је дао благослов.

Ево недавно је био у Србији и видевши лепоту наше земље и срце нашег народа, пожелео је овде да живи. А да напоменем да је из Конга у Америку отишао само да заради за кућу и да се врати у Африку што пре. Али Србија има посебан призив. Верујте ми да то нису шуме и ливаде, већ људи који овде живе.

Људи из Африке које сам ја до сад упознао били су пуни радости, али Литургијска радост је осмишљавање радости и испуњење среће, те јој је удаја за нашег Александра била природна. Но верујем да ће Александар много више научити од ње него она од њега. Али Богу хвала, ту у животу и јесмо да учимо.

Нека би Господ свима нама дао те воде живе да, где год да живимо, у Христу живимо! Да управо радост Причешћивања Њиме буде та вода коју ћемо богато излити на свет, па и кад свет дође код нас у Србију и види манастире, историју и наш дивни народ кажу: ,,Дајте и нама те воде живе од које се више не жедни!”

Чуј свете: Ми смо овде одувек били у Христу. Са Њим смо све прелазили, сваку муку и голготу. Не можеш нам судити, јер Богу судиш. Дођи и види! Не можеш издалека говорити о нечему што не познајеш, јер ћеш бити безуман и вазда жедан и гладан и твоју очињу глад нико неће моћи заситити. Дођи и пиј!

ИсХсНиКа