I pod okupacijom se rađaju deca!

Jutros je osvanula vest kao radost u srcu mome, da je rođen još jedan Srbin na Kosovu i Metohiji! Majka ga je u muci donela na svet i sa mukom će davati sebe za njega ceo svoj život…

Rađanjem ovog malog bića majka je rodila sebe i svog muža i njihovu međusobnu neraskidivu vezu otelotvorila! Voleće ga ceo svoj život! Svaka misao će biti prvo njemu namenjena. I poslednja misao na ovom svetu u trenutku smrti njene biće ovo malo biće.

Rađanje dece kao otelotvorenja ljubavi na Kosovu i Metohiji daje nam novu nadu, a to je da ljubav i dalje živi. Niti se rađa dete bez ljubavi niti je dete išta drugo a da nije ljubav. Doneti ljubav na svet vođenjem ljubavi i Bogom blagoslovenog braka krunisane, životni je podvig vredan smisla življenja i umiranja.

Sad će neko reći kako nije fer što je dete rođeno pod okupacijom. A zar je život ikome fer? A zar inače nismo pod okupacijom?

Ceo život smo okupirani i zaokupirani nečim, a ako je to išta drugo a ne večnost i vrednosti koje tamo vode, onda je to bačen i promašen život. Deca su ljubav kojom se ulazi u Raj.

Nema većeg smisla na kugli zemaljskoj nego u okupaciji roditi dete! Razmislite malo i shvatićete da je svako rađanje projava vere, ljubavi i nade  – i to kao najveća ikona  vaskrsenja! Da, bebe su ikona vaskrsenja!

Evo jednog pravoslavnog domaćina koji je vesnik da će vaskrsnuti ljubav ma gde god se ona rodila!