Nema druge molitve na usnama mojim sada tako usrdne osim te da molim Gospoda da anđelom svojim skine okove sa našeg okovanog Kosova i Metohije, kao što je nekad sa Petra.

Anđeli nas već sa neba kuckaju u rebra i bude nas, a mi nikako da skinemo sa sebe te bukagije otuđenosti i bogoborstva. Siguran sam da će okovi sa nas pasti kad se trgnemo i krenemo svi u te naše crkve prelepo izvezene po toj teško stečenoj zemlji Srbinovoj.

I eto sad dok pišem ovo, gosti moji sede za trpezom i čekaju da završim, a ja sam i sad i uvek mislima i molitvom sa Vama koji dole živite.

Izdržite braćo i sestre i molite se. Bio bi rado sa vama, ali prava bitka je ovde. Odavde buđenje treba da krene.

Sveti Petre, slavo moja, pomozi nam svima!