Царско свештенство и даље Христа држи у својим рукама… – Отац Предраг

Иако је прошло две хиљаде година, ми и даље по заповести Христовој делимо хлеб и вино међу собом које је пре тога Бог Отац, Духом Светим, претворио у Тело и Крв Сина Свога, те тако уносимо у себе и Христос пребива у нама и му у Њему. Нема веће части човечанству и изјаве љубави од те, где је Бог рекао човеку да га воли и да жели са њим проводити вечност учећи га и васпитавајући га…

Ех, драги моји, кад је овај свет овако леп, који нас и дан данас одушевљава и даље га откривамо свакодневно, какав ли је Бог наменио нама после Васкрсења?! Нек и остане овакав, само очишћен од зла људскога којим смо дубоко зло увукли у њега, прљајући га крвљу сопствене деце, а кривећи Бога за то, ја се нећу бунити. Нећу се бунити да видим овај свет у љубави без интереса.

Биће ми рај кад видим да су људи који плачу утешени. Да су жива деца и са родитељима у загрљају у вечности. О, Господе, како ме боле сузе људи који за својом децом плачу… Како је велика њихова бол. Труде се да трпе само зато што си Ти рекао. Једина си им Ти нада и утеха у сабрању.

Јуче сам, грлећи двоје родитеља којима тако јарко недостаје син који је пре две године пре пола сата умро напрасно, рекао да ће у Царству Божијем они бити најсрећнији. Рекао сам им да запамте те речи и да ће их се сетити у тренутку сусрета…

Хвала Ти Боже што човек овде овакав не живи вечно већ смрт прекида тугу и замењује је вечном радошћу. Жао ми је оних који Бога пљују и у Литургији не живе, што тако себе осуђују на вечни живот без деце, у вечној тузи без икакве наде на иједан загрљај икада. То је оно што леди крв у жилама, бар мени. Да вечно будем без оних које волим.

Једини си Ти Господе наша утеха у вечности, и сваки пут кад служим Литургију тога се сетим и то помало осетим. Тај осећај желим. И Господу сам благодаран на свакој Литургији што је и мени најнедостојнијем учинио част да Свето Тело Његово у рукама држим и у себе унесем.

Свашта бих вам још рекао о овоме, али то се не говори. То се осети кад се Литургија пред тобом отвори… Тад си, и једино тад, неко и нешто.. Син/кћерка Царства Небеског!