Vidovdan je ikona Strašnog suda!

Draga braćo i sestre, danas je veliki praznik, u našem narodu nazvan Vidov dan. Ovaj praznik je, možemo slobodno da kažemo, ikona Strašnoga suda, jer mi smo u ovaj život kao sluge Božije poslati da svedočimo ime Božije u svetu. I ovo Jevanđelje se odnosi na to. I Gospod govori da ćemo biti i prognani, izgnani, da našu reč neće održati, da će nas mrzeti, jer kaže: „Ako vas mrze, znajte da su mene omrznuli pre vas.“

Dakle, ovaj svet neće biti gostoljubiv prema onima koji su hrišćani, prema onima koji su Hristovi, jer ni prema Hristu nisu bili gostoljubivi, i od Hrista, pa do dana današnjeg, vidimo kako ljudi stradaju imena Hristovog radi.

Vidovdan je ispunjenje Jevanđelja da je najveća ljubav dati život za bližnjeg svog. Vidovdan je ispunjenje Jevanđelja koje čitasmo sada u nedelju, gde primarno stoji Carstvo Božije: „ištite prvo Carstvo Božije, a sve ostalo će vam se pridodati“. I to u rečima Svetog kneza Lazara, koji je rekao da je zemaljsko za maleno carstvo, a nebesko do veka. To nam govori da prvo tražimo Nebesko carstvo i da ćemo morati da se borimo da to sačuvamo. Da nam ovaj svet neće olakšavati ispunjavanje zapovesti Božije, a to je da ljubimo jedan drugog, da volimo jedan drugog, kako i počinje  današnje Jevanđelje: „Ovo vam zapovedam, da ljubite jedan drugog.“

Dakle u ovom svetu mržnje, licemerja, ovom svetu koji je za propast, za zemlju nameren, mi trebamo da se borimo za nebo, tako što ćemo voleti jedan drugog. Ovaj svet će nam dati izgovor da ne volimo jedni druge, da ostavimo svoju veru, da prodajemo svoje domove, da napustimo svoje porodice i udarimo na sve što je najsvetije u ovome svetu, a čim je to najsvetije u ovome svetu, to je i u onome, jer ovo je samo  učinioca jedna u kojoj ćemo mi zadobiti život večni i ući u radost Gospodara našeg. Svako će ući u Carstvo Božije ko u ovom mraku svedoči Hrista i voli druge.

Drugi će nas zauzvrat zato što smo takvi, zato što volimo i zato što smo hrišćani – mrzeti,  proganjati, pljuvati, vređati, isterivati iz crkava, iz domova, iz zemlje, iz otadžbine, iz svega što nam je najsvetije. Mi ćemo se prekrstiti i svoju veru ispuštati nećemo. Jer naše Carstvo Božije nije od ovoga sveta. Naš raj je u Carstvu Božijem zapravo. I to će biti naša zemlja. A granice ovoga sveta se pomeraju non-stop, neprekidno, ali Crkva Božija se ne pomera i ona je centar našeg života.

Crkva Sv. Nikole, V. Plana, Vidovdan 2023.

Evo i vi danas, i ja, svi smo doneli žita i vina, jer ćemo u sklopu Liturgije pročitati Parastos, ali vodite računa, ovo nisu zadušnice, Vidovdan nisu zadušnice, i ne čitamo imena ljudi koji su se upokojili, koji su umrli prirodnom smrću. To se radi četiri puta godišnje, kada su zadušnice. Vidovdan je poseban praznik posvećen onima koji su stradali za veru i otačestvo, onih koji su ubijeni i čija krv je prolivena jer su svedočili ime Hristovo.

Ovaj poseban praznik praznuje se svuda i u svetu. Naši u Čikagu prazniju, i u celom Čikagu danas je crveno slovo za sve ljudi, i koji jesu pravoslavni i koji nisu. To je zaostavština naših ljudi koji su sa sobom odneli Vidovdan tamo gde se nalaze oni.

Ništa manje srcima svojim ceo narod srpski nije prisutan i odsutan od onih koji se nalaze trenutno na Kosovu i Metohiji. Spominjemo ih redovno na svakoj Liturgiji, na svakoj proskomidiji vadimo čestice, na svakoj jekteniji, na svakoj  molitvi pomolimo se za njih.

Gračanica, KiM, Vidovdan 2023. (foto: spc.rs)

Znate da u mnogim pismima i u mnogim propovedima se kaže da smrt je jednako zaborav. Naši ne umiru do onoga trenutka dok ne budu zaboravljeni. A neće biti zaboravljeni ako diptihe jedni drugima dajemo u nasledstvo. Ako moje dedove koje ja spominjem bude spominjao i moj sin i jednoga dana tu pridoda i moje ime, pa onda i njegov sin da nasledi taj diptih, pa da jednoga dana doda ime svoga oca, onda neće umreti oni koji su umrli, jer će živeti u sećanjima onih koji se mole.

Ne smemo dozvoliti da nam na Vidovdan, ako nismo u mogućnosti da odemo na Kosovo i Metohiju, crkve budu prazne, jer svi mi imamo nekog ko je dao život za svoju veru i za otačastvo, i za nas. Oni su dali svoj život, braćo i sestre. To kad se kaže tako mi pređemo preko toga veoma lako, mi ne možemo da damo ni jedan sat da dođemo u crkvu. Oni su dali život, ono jedino što su imali. Jedino što čovek ima kada se rodi, jeste taj njegov život. I sad da ti dođe neko da ti kaže: „Uzeću ti život“, pa ti biraj da li bi pošao njihovim putem. Njihova žrtva je velika i ne sme se zaboraviti, ona mora da živi, a neće moći da živi ta žrtva, ako mi ne idemo u crkvu, ako mi ne donosimo žito, ako na spiskovima imena nema njihovih imena. Ako priče kako su oni poginuli ne prenosimo s kolena na koleno.

Kad god se vidim sa mojom bakom, a juče sam bio do nje da malo popričam sa njom, pričamo upravo o tome ko je kako od dedova i pradedova poginuo, i iz kog razloga. Jer što kaže Patrijarh Pavle, kraj delo krasi, i tu pokazujemo i tu zvoni za kraj časa, i onda Gospod dolazi. I to je Vidovdan. Kada odlazimo u život večni. Ne u smrt, nego u život večni. Kada ispisujemo način na koji odlazimo u život večni. A dok ne odemo tamo, potrebno je da živimo kako nam kaže Jevanđelist Jovan ovde u Jevanđelju, po rečima Gospoda Isusa Hrista: Da volimo jedni druge. Da nas ovaj svet mrzi. I ovo nam govori da se ne sablaznimo.

Još jednom ponavljam reči: „Izgoniće vas iz zbornica…“ Dakle, izgoniće vas iz crkava, iz domova, iz zemlje, sa svih strana, ali doći će čas, kada će svaki koji vas ubije, misliti da Bogu službu čini. I on će mirno spavati, taj koji tako radi, jer misli da na to ima pravo.

Dok ne dođe jedini pravi sudija svih, i ne presudi pravedno, za svakoga od nas. Dok smo živi molimo se za milost, a onoga trenutka kada umremo, pravdu će uzeti Gospod u svoje ruke i onda ćemo i mi i ostali videti koliko u životu jesmo, a koliko nismo bili u pravu.

Gračanica, dolazak Patrijarha srpskog, 27. jun 2023. (foto: spc.rs)

Neka Gospod Bog iskreno primi naše molitve, i sačuva sve naše braću i sestre, očeve, dedove, bake, decu našu koja su na Kosovu i Metohiji, koja u ovom trenutku trpe strašne progone, sveštenstvo i popadije i njihovu decu, manastire, monahe, igumane, iskušenike, isto tako i monahinje i iskušenice, da ih sve pomiluje,  da im se svima nađe, jer oni su svetionik naš, oni su oni pravednici zbog kojih anđeli Božiji neće uništiti Sodomu i Gomoru . I kada oni odatle nestanu, onda ćemo se svi pretvoriti u kipove od soli.

Zato neka Gospod Bog im da snage, neka im da hrabrosti. Mi se molimo za njih, jer oni su snaga naša, oni su ljubav naša, oni su vera naša. Neka Gospod Bog pomene i sve one naše koji su stradali i dali život za sve nas, za svoju veru i Carstvo Božije, jer oni su i po troparu današnjem ušli u naselje pravednih, u Carstvo Božije, ušli su u raj.

I da Bog da, da mi, potomci njihovi, istim stopama idemo i da se mi sa njima tamo nađemo, da se ne desi da oni tamo budu bez dece svoje, bez pokolenja svoga.

Amin, Bože daj.

(u Velikoj Plani, na Vidovdan 2023)