Видовдан је икона Страшног суда!

Драга браћо и сестре, данас је велики празник, у нашем народу назван Видов дан. Овај празник је, можемо слободно да кажемо, икона Страшнога суда, јер ми смо у овај живот као слуге Божије послати да сведочимо име Божије у свету. И ово Јеванђеље се односи на то. И Господ говори да ћемо бити и прогнани, изгнани, да нашу реч неће одржати, да ће нас мрзети, јер каже: „Ако вас мрзе, знајте да су мене омрзнули пре вас.“

Дакле, овај свет неће бити гостољубив према онима који су хришћани, према онима који су Христови, јер ни према Христу нису били гостољубиви, и од Христа, па до дана данашњег, видимо како људи страдају имена Христовог ради.

Видовдан је испуњење Јеванђеља да је највећа љубав дати живот за ближњег свог. Видовдан је испуњење Јеванђеља које читасмо сада у недељу, где примарно стоји Царство Божије: „иштите прво Царство Божије, а све остало ће вам се придодати“. И то у речима Светог кнеза Лазара, који је рекао да је земаљско за малено царство, а небеско до века. То нам говори да прво тражимо Небеско царство и да ћемо морати да се боримо да то сачувамо. Да нам овај свет неће олакшавати испуњавање заповести Божије, а то је да љубимо један другог, да волимо један другог, како и почиње  данашње Јеванђеље: „Ово вам заповедам, да љубите један другог.“

Дакле у овом свету мржње, лицемерја, овом свету који је за пропаст, за земљу намерен, ми требамо да се боримо за небо, тако што ћемо волети један другог. Овај свет ће нам дати изговор да не волимо једни друге, да оставимо своју веру, да продајемо своје домове, да напустимо своје породице и ударимо на све што је најсветије у овоме свету, а чим је то најсветије у овоме свету, то је и у ономе, јер ово је само  учиниоца једна у којој ћемо ми задобити живот вечни и ући у радост Господара нашег. Свако ће ући у Царство Божије ко у овом мраку сведочи Христа и воли друге.

Други ће нас заузврат зато што смо такви, зато што волимо и зато што смо хришћани – мрзети,  прогањати, пљувати, вређати, истеривати из цркава, из домова, из земље, из отаџбине, из свега што нам је најсветије. Ми ћемо се прекрстити и своју веру испуштати нећемо. Јер наше Царство Божије није од овога света. Наш рај је у Царству Божијем заправо. И то ће бити наша земља. А границе овога света се померају нон-стоп, непрекидно, али Црква Божија се не помера и она је центар нашег живота.

Црква Св. Николе, В. Плана, Видовдан 2023.

Ево и ви данас, и ја, сви смо донели жита и вина, јер ћемо у склопу Литургије прочитати Парастос, али водите рачуна, ово нису задушнице, Видовдан нису задушнице, и не читамо имена људи који су се упокојили, који су умрли природном смрћу. То се ради четири пута годишње, када су задушнице. Видовдан је посебан празник посвећен онима који су страдали за веру и отачество, оних који су убијени и чија крв је проливена јер су сведочили име Христово.

Овај посебан празник празнује се свуда и у свету. Наши у Чикагу празнију, и у целом Чикагу данас је црвено слово за све људи, и који јесу православни и који нису. То је заоставштина наших људи који су са собом однели Видовдан тамо где се налазе они.

Ништа мање срцима својим цео народ српски није присутан и одсутан од оних који се налазе тренутно на Косову и Метохији. Спомињемо их редовно на свакој Литургији, на свакој проскомидији вадимо честице, на свакој јектенији, на свакој  молитви помолимо се за њих.

Грачаница, КиМ, Видовдан 2023. (фото: spc.rs)

Знате да у многим писмима и у многим проповедима се каже да смрт је једнако заборав. Наши не умиру до онога тренутка док не буду заборављени. А неће бити заборављени ако диптихе једни другима дајемо у наследство. Ако моје дедове које ја спомињем буде спомињао и мој син и једнога дана ту придода и моје име, па онда и његов син да наследи тај диптих, па да једнога дана дода име свога оца, онда неће умрети они који су умрли, јер ће живети у сећањима оних који се моле.

Не смемо дозволити да нам на Видовдан, ако нисмо у могућности да одемо на Косово и Метохију, цркве буду празне, јер сви ми имамо неког ко је дао живот за своју веру и за отачаство, и за нас. Они су дали свој живот, браћо и сестре. То кад се каже тако ми пређемо преко тога веома лако, ми не можемо да дамо ни један сат да дођемо у цркву. Они су дали живот, оно једино што су имали. Једино што човек има када се роди, јесте тај његов живот. И сад да ти дође неко да ти каже: „Узећу ти живот“, па ти бирај да ли би пошао њиховим путем. Њихова жртва је велика и не сме се заборавити, она мора да живи, а неће моћи да живи та жртва, ако ми не идемо у цркву, ако ми не доносимо жито, ако на списковима имена нема њихових имена. Ако приче како су они погинули не преносимо с колена на колено.

Кад год се видим са мојом баком, а јуче сам био до ње да мало попричам са њом, причамо управо о томе ко је како од дедова и прадедова погинуо, и из ког разлога. Јер што каже Патријарх Павле, крај дело краси, и ту показујемо и ту звони за крај часа, и онда Господ долази. И то је Видовдан. Када одлазимо у живот вечни. Не у смрт, него у живот вечни. Када исписујемо начин на који одлазимо у живот вечни. А док не одемо тамо, потребно је да живимо како нам каже Јеванђелист Јован овде у Јеванђељу, по речима Господа Исуса Христа: Да волимо једни друге. Да нас овај свет мрзи. И ово нам говори да се не саблазнимо.

Још једном понављам речи: „Изгониће вас из зборница…“ Дакле, изгониће вас из цркава, из домова, из земље, са свих страна, али доћи ће час, када ће сваки који вас убије, мислити да Богу службу чини. И он ће мирно спавати, тај који тако ради, јер мисли да на то има право.

Док не дође једини прави судија свих, и не пресуди праведно, за свакога од нас. Док смо живи молимо се за милост, а онога тренутка када умремо, правду ће узети Господ у своје руке и онда ћемо и ми и остали видети колико у животу јесмо, а колико нисмо били у праву.

Грачаница, долазак Патријарха српског, 27. јун 2023. (фото: spc.rs)

Нека Господ Бог искрено прими наше молитве, и сачува све наше браћу и сестре, очеве, дедове, баке, децу нашу која су на Косову и Метохији, која у овом тренутку трпе страшне прогоне, свештенство и попадије и њихову децу, манастире, монахе, игумане, искушенике, исто тако и монахиње и искушенице, да их све помилује,  да им се свима нађе, јер они су светионик наш, они су они праведници због којих анђели Божији неће уништити Содому и Гомору . И када они одатле нестану, онда ћемо се сви претворити у кипове од соли.

Зато нека Господ Бог им да снаге, нека им да храбрости. Ми се молимо за њих, јер они су снага наша, они су љубав наша, они су вера наша. Нека Господ Бог помене и све оне наше који су страдали и дали живот за све нас, за своју веру и Царство Божије, јер они су и по тропару данашњем ушли у насеље праведних, у Царство Божије, ушли су у рај.

И да Бог да, да ми, потомци њихови, истим стопама идемо и да се ми са њима тамо нађемо, да се не деси да они тамо буду без деце своје, без поколења свога.

Амин, Боже дај.

(у Великој Плани, на Видовдан 2023)