Kako da postimo Božićni post?

E pa, dragi moji,
neka vam je na zdravlje i na spasenje početak Božićnjeg posta.

Uvek u ovo vreme krenu priče o postu i pitanja kako se posti ovaj post, pa da li je ovaj post strog ili blag itd. Ne odbacujući taj fizički aspekt biranja određene hrane, dopunimo ga kvalitetom, a oduzimajući kvantitet. Na isti način kvalitetno se uzdižimo na intelektualnom nivou, čitajući neke pametne knjige umesto pametne telefone.

Štedimo na rečima komentarisanja i osuđivanja, ali ne i na izjavama ljubavi i vere. Veroispovedajte svaki dan, i to još više negoli kad nije post. Da se tako pazimo da nam post ne bude dijeta, već da aktivnije radimo na misionarenju ljubavi, vere i nade. Pogotovo ljubavi. Ona sve govori.

To da li ćemo reći demonu proždrljivosti “ne”, jeste važno, ali ako i demonu mržnje ne kažemo “ne”, nekim gestom ljubavi prema nekome, onda će po završetku posta proždrljivost uzeti svoje ponovo, a mi ostati takvi kakvi smo.

Potrudimo se i da odmrznemo svoje srce tako što ćemo drugima oprostiti. Ne zato što zaslužuju oproštaj i zato što su se pokajali i ako nisu, već zato što mi idemo dalje i otkačinjemo sva sidra koja nas opterećuju pa se davimo umesto da plivamo i druge vadimo. Davimo se težinom tuđih sagrešenja. Neka im je prosto! Bogu duguju, a ne nama.

Uvedimo koju molitvu više! Eto Psaltir ili ponekad neki akatist. O, da… Zato služe hramovi: da se ode na neku večernju službu ili pak jutarnju u toku radnih dana. Možda i da se tu ispovedimo ako nađemo nekog sveštenika koji je voljan. Ako ne, tražićemo dalje dok ne dođe taj koji treba.

Post je uzdizanje celog bića kao kompletne ličnosti prema Bogu. Ne možemo valjda samo stomak da uznesemo Bogu? Kamo glava, srce, duša, um?

I da, ono najvažnije:
Liturgija je kruna svakog podviga a i posta, u kojem treba da smo konstantno. A ako na Liturgiju odemo sami, a Bog nam je dao bližnje, onda smo samo delimično na Liturgiji. Celokupni smo kad dođemo svi porodično. Ako vam cela porodica nije u veri i Liturgiji – eto vama misije i u toku posta i van njega.

Slušajte duhovnu muziku, predavanja i čitajte duhovne knjige. Bog će vam otvoriti um i rastopiti srca. A da, i daće vam preko potrebne odgovore, usmeriti nas sve, preko poslova i svega ostalog, ka Njemu. To je Njegov posao. On je profesionalac u svom poslu. Na nama je samo da Mu postavimo prava pitanja i da krenemo u susret odgovoru – i eto ga.

Za zdravlje se ne sekirajte. Post je zdrav za organizam, i ne slabi ga već ga ojačava. Samo ako jedete pomalo i raznovrsno, telo će se samo obnoviti. Um naš je taj žalac koji truje i dušu i telo. Stres kojeg se samo molitvom i lepim mislima možemo osloboditi je jedini pravi lek.

Eto nama treninga do Božića. Ako Bog da da se nešto primi od toga pa da ostane i posle Božića – blago nama svima. Jedan čovek je odbacio jednu lošu stvar i prigrlio dobru. Već je bolje! Post je urodio plodom.

I za kraj, zapamtite da ne jedete jedni druge i to će vam Gospod uzeti za podvig, jer ako ne jedete prasetinu a ljudima oko vas jedete džigericu, onda bi manje štete po vašu dušu bilo da ljude poštedite a prase pojedete!

Neka nam je svima Gospod u pomoći i da nam blagoslovi maraton ka Njegovom dugoočekivanom rođenju našeg spasenja.