Из српског сам увек имао двојку!

Мој деда Стева је, гледајући мене кад сам се играо као мали, рекао да ћу писати књиге. Знали су сви да деда Стева не говори пуно и глупо већ мало и пробрано…

Но, гледајући мене, тешко да је ико могао рећи тако нешто. Ни ја сам не бих рекао да је то икад могуће.

Из српског сам увек имао двојку, и то због рукописа😒. Брига је наставницу било што сам ја прошао кроз рат и што сам први разред завршио у Хрватској учећи латиницу само. Рукопис је форма, а речи су суштина.

Моја мајка је причала како је једном звала та иста наставница српског и рекла како сам написао најлепши састав који је она икад читала. Каже да су обе плакале док су га читале. Нахвалила ме само тако. А моја мајка зачуђено запита: „Па добро онда, зашто је добио двојку?“

„Па због рукописа!“, одговорила је.

У средњој школи сам имао две професорке. Једна од њих, Драгана, је видела исто то у мени као и мој деда. Писао сам писмени задатак на четири часа и пошто га нисам завршио дала ми је кући да однесем и да га завршим. То је био састав од дванаест страна, којег је она после објавила у неком часопису.

Та иста Драгана је радила у првој црквеној телевизији – Логос у Трстенику, као главни уредник, а ја сам једно време био новинар, снимајући емисије. Био сам средњошколац. А до скора је та Драгана радила у ТВ Храм као један од уредника.

У четвртој године средње школе била ми је професорка жена чијег се имена и не сећам. Сећам се само да је тема била: „Љубав и мржња“. Мој састав је био на шест страна подробног објашњавања те две теме. И ето, добио сам јединицу! Њено објашњење било је: „Ти си песимиста!“

Вероватно је тражила да јој пишем о заљубљивању и о романси Ромеа и Јулије, а не истину о љубави. Рекао сам јој да сачува тај рад и да га прочита после пар година, а ако и тад не схвати нек сачека још пар година и тако док не схвати…

Верујте ми кад вам кажем да, иако је дан показивао на све ово, нисам слутио ни у најлуђим сновима да ћу књигу уопште написати, а и да ћу унапредити то новинарство до ових граница. Ако ме питате зашто, рећи ћу вам да је то зато што ја не волим да читам књиге. Волим да пишем, али не и да читам.

Бог је заиста невероватан! Свакоме ће дати по ономе што он јесте, па ето и мени. Но… Шта мислите ко ће добити прве примерке моје књиге?

Управо наставнице и професорке српског… Пошто је штампана, а не писана руком, не могу добити двојку због рукописа… Ваљда 🤔