Moj deda Steva je, gledajući mene kad sam se igrao kao mali, rekao da ću pisati knjige. Znali su svi da deda Steva ne govori puno i glupo već malo i probrano…

No, gledajući mene, teško da je iko mogao reći tako nešto. Ni ja sam ne bih rekao da je to ikad moguće.

Iz srpskog sam uvek imao dvojku, i to zbog rukopisa😒. Briga je nastavnicu bilo što sam ja prošao kroz rat i što sam prvi razred završio u Hrvatskoj učeći latinicu samo. Rukopis je forma, a reči su suština.

Moja majka je pričala kako je jednom zvala ta ista nastavnica srpskog i rekla kako sam napisao najlepši sastav koji je ona ikad čitala. Kaže da su obe plakale dok su ga čitale. Nahvalila me samo tako. A moja majka začuđeno zapita: „Pa dobro onda, zašto je dobio dvojku?“

„Pa zbog rukopisa!“, odgovorila je.

U srednjoj školi sam imao dve profesorke. Jedna od njih, Dragana, je videla isto to u meni kao i moj deda. Pisao sam pismeni zadatak na četiri časa i pošto ga nisam završio dala mi je kući da odnesem i da ga završim. To je bio sastav od dvanaest strana, kojeg je ona posle objavila u nekom časopisu.

Ta ista Dragana je radila u prvoj crkvenoj televiziji – Logos u Trsteniku, kao glavni urednik, a ja sam jedno vreme bio novinar, snimajući emisije. Bio sam srednjoškolac. A do skora je ta Dragana radila u TV Hram kao jedan od urednika.

U četvrtoj godine srednje škole bila mi je profesorka žena čijeg se imena i ne sećam. Sećam se samo da je tema bila: „Ljubav i mržnja“. Moj sastav je bio na šest strana podrobnog objašnjavanja te dve teme. I eto, dobio sam jedinicu! Njeno objašnjenje bilo je: „Ti si pesimista!“

Verovatno je tražila da joj pišem o zaljubljivanju i o romansi Romea i Julije, a ne istinu o ljubavi. Rekao sam joj da sačuva taj rad i da ga pročita posle par godina, a ako i tad ne shvati nek sačeka još par godina i tako dok ne shvati…

Verujte mi kad vam kažem da, iako je dan pokazivao na sve ovo, nisam slutio ni u najluđim snovima da ću knjigu uopšte napisati, a i da ću unaprediti to novinarstvo do ovih granica. Ako me pitate zašto, reći ću vam da je to zato što ja ne volim da čitam knjige. Volim da pišem, ali ne i da čitam.

Bog je zaista neverovatan! Svakome će dati po onome što on jeste, pa eto i meni. No… Šta mislite ko će dobiti prve primerke moje knjige?

Upravo nastavnice i profesorke srpskog… Pošto je štampana, a ne pisana rukom, ne mogu dobiti dvojku zbog rukopisa… Valjda 🤔