Još kao dete sam voleo da šetam i razgovaram sa Bogom. Nisam nikad očekivao da mi odgovori. Dovoljno mi je bilo to da je tu da me sasluša.

Kad bih se vraćao iz škole išao sam prečicama kroz šumu, da bih bio sam sa Njim. Okrenem se da vidim jel me neko vidi, i ako me ne vidi – ispovedao bih se i žalio. Voleo sam to. Tako je i danas.

Ova moja njiva i da mi nikakav plod ne donese to je i dalje moj veliki hram. Ako mislite da tako ne treba, setite se da se i Gospod penjao na gore da bi bio u miru sa Ocem u razgovoru. Mom dečijem srcu bilo je sasvim normalno i znao sam da Bog to voli. Moj otac je imao radionicu par kilometara od naše kuće, te bi me majka slala svaki dan da nosim ručak za njega i psa našeg. Ja bih tako išao kilometrima u razgovoru sa Bogom i to sam voleo.

Sad nešto razmišljam dok mojoj deci pričam, koje bi dete tako danas išlo svaki dan noseći ocu ručak? I analizirajući njihove živote shvatio sam da zbog telefona, slušalica itd, oni nikad nemaju trenutak nasamo sa Bogom. I tu me je uhvatio strah. Strah da moja deca nemaju odnos i razgovor sa Bogom. Nisam mudar ako ih tome ne naučim.

No, sad govorim vama, zato mi nemojte nabrajati u komentarima šta sve nije u redu sa svetom, već čujte šta vas učim:

Kad god ste sami koristite trenutak da pričate sa Bogom. Ako idete kolima do posla, ugasite radio i počnite : „Bože, nismo odavno pričali. Imam svašta da Ti kažem. Ceo svet me je pritisao i teško mi je. Sve me pogađa, nervira, ljuti. Često mi se plače. Osetim bol zbog nepravdi i zla oko mene i ne umem da se izborim sa tim. Pomozi mi. I Tebi je teško bilo u životu, pa ako će me neko razumeti onda si to Ti!“

Eto… Dovoljno je i to. Pomalo kad god ste sami. Sad vam je i lakše nego pre. Sad svi imaju slušalice u ušima i svi kao pričaju sa nekim. Niko vam neće zameriti niti pomisliti da ste ludi, već da pričate sa nekim na telefon.

Kad god budete sami, ostavite telefon, i tako kroz razgovor sa Bogom se i molite. Da, takva vrsta razgovora sa Bogom je molitva. Ne čekajte peščane plaže i zalaske sunca, zelene pašnjake, guste krošnje i snežne predele, da bi ste se molili. Svaki dan u sred grada, u liftu ili gde god da ste – molite se… Razgovarajte…