Деца крста

Није лако опстати у свету као прави верник и следбеник Христове љубави за свет. Док има премного оних који говоре да долазе у име Божије а држе мач и бич у рукама, има и оних који својим ранама од тих истих мачева и бичева сведоче речи свог учитеља: ,,Нека вас по љубави вашој познају да сте моји ученици.“

Такви праведни који шире своје руке ка другима не би ли их загрлили, живе су иконе Христове беседе и дела у овом свету.

Погледајте човека који шири руке да загрли неког. Не прави ли он крст тако својим раширеним рукама?

Није ли тако човек ширећи своје руке и пројављујући љубав пројавио и крст и распеће своје?

Просто није лако. Бити оптуживан, прогањан и бичеван. Но рече Господ својим ученицима – запазите ово ,,својим ученицима“. Не обраћа се Хришћанима и свештеницима него својим ученицима. А Његови су који следе Њега на крсту. И даље говори:“ Ако вас прогоне знајте да су мене прогонили пре вас!“

Дакле, ученике Његове можемо познати по крсту, распећу и прогнанству.

Кад видите таквог човека,  а да је Литургијски, да шири љубав и трпи нападе из сујете и зависти, знајте да је он дете крста и прави ученик Господа Исуса Христа.

Уписана је јасна граница између неба и земље. Између оних који ће завршити на небу и оних који ће завршити у земљи. Крсним знаком се исписује та граница!

Јесте ли ви деца неба тј. деца крста или деца земље?

Зашто онда кукате ако сте деца неба?! Кад идете добровољно на крст!

Зар не видите да ће се у Рају управо због распећа сви грлити?