„Господ мој и Бог мој!“

Христос Васкрсе добри моји…

По позиву Николе Миротића супруга и ја смо дошли код њега у Барселону на пар дана на кратак предах. Шетамо, дружимо се и гледамо утакмице.

Синоћ је била утакмица у којој је Барселона победила, али то није толико важно, јер ја и не пратим спорт толико, да будем искрен. Али пратим људе, колико могу.

Барселона није побожан град, без обзира на катедрале и остале споменике са крстовима. Пред сам почетак утакмице, док је маса навијала и хистерисала, док су се чули бубњеви и гласна музика, светла и рефлектори шибали по маси, видео сам Николу како погнуте главе у том немиру тражи мир, молећи се Богу! Зато сам и рекао „Не треба му храм и црква!“ И заиста је тако.

Kад имате мир, и то онај Литургијски, онда вам је за Бога и молитву време и место небитно! То нас Христос учи. Зар није он проповедао и молио се на сваком месту и у свако време: у луци, на гори дању и ноћу, где је год стигао. Учио је и у синагоги и у местима предвиђеним за учење, али је више учио из природе, кућа других људи, са бродова итд. Где год је било људи.

То хоћу да вам напоменем. Недеља је наш дан за Литургију, али ван недеље ми морамо остати у тренингу и молити се. Није важно да ли то радите док возите ауто, косите траву, правите ручак, дижете тегове у теретани или пак пред хиљадама људи пред утакмицу – молите се Богу и прекрстите се као да сте у сред храма потпуно сами… То сам хтео да скренем на пажњу вашој љубави.

Зато волим све вас који сте Богу драги, и који на овај и на сваки други начин одржавате однос са Њим. Некако могу да видим ко је драг Богу. Иако Бог воли све нас, Бог највише воли (ако тако могу да кажем) храбре људе који се Њега не стиде и који у име Његово воле друге људе.

Синоћ је Миротић проповедао! Без речи, кратко и јасно рекао је: „Господ мој и Бог мој!“