Sveti Simeon Bogoprimac je odgovorio na to pitanje. Njemu je anđeo Gospodnji rekao da neće umreti dok Mesiju ne vidi. Neko bi rekao da je to blagoslov, a neko prokletstvo. Svakako je to težak podvig ljubavi zarad svedočanstva Logosa Boga živog – Isusa Hrista!

Živeo je tri i po veka i sahranio sve svoje. Bio tuđin na zemlji! U svetu koji raste i prolazi jedino on nije prolazio. Smireno je bio u poslušanju! Najveći monah od svih. Živeo je za dan kad će to dete doći, a on umreti.

Da ste ga pitali kako je, on bi rekao da se umorio od života, plakanja, čekanja i da živi za dan svoje smrti! Verovatno je zaboravio likove svoje žene i dece i njihove dece. Generacijski su se brinuli o njemu kao o nasledstvu i imovini time izražavajući i oni poslušanje.

Da li mi zaista želimo dugo da živimo? Svi oni koji se teško mire sa smrću bližnjih treba da se mole Svetom Simeonu za utehu! Njega je utešilo dete kojem je, kad ga je video, rekao: „Sada otpuštaš u miru slugu Tvoga, Gospode, po reči Tvojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi, Svetlost da obasja neznabošce, i Slavu naroda tvog Izrailja.“

Posvedočivši da je to detence zaista Hristos, kao istanjena nit njegov ovozemaljski život je završen, a on je napokon otišao svojima u Carstvo nebesko.

Nije važno koliko dugo živimo već kako živimo to koliko nam je dato. Evo idu nam i zadušnice, dan kada se podsećamo onih kojima je vreme na zemlji isteklo. Prisećamo se i podsećamo njihovih uspeha i grehova, da znamo da tim putem hodimo ili ne.

Gospod je, dragi moji, naša jedina uteha!
Do konačkog otpusta našeg – radite vredno na njivi Gospodnjoj!