Veza oca i sina – Otac Predrag

Veza oca i sina je posebna veza. Zato porodičnim ljudima nije bilo neobično bogootkrovenje kao Oca i Sina i Svetog Duha. Dogmatika, za mnoge neobična, za prve hrišćane bila je logična.

Genetika, želje, vaspitanje, ljubav, vera i sve ostale vrline se prenose sa oca na sina koji iste prenosi na svoju decu. Od prezimena, obraza, do krsne slave – to je najveće nasledstvo koje treba odbraniti nadolazeća generacija.

Nekad neka generacija preskoči sve to i odmetne se u gordost, zato je svako dobro delo zapisano i čeka reč Božiju da nikne. Teško semenu koje ne niče generacijski, već posle dugo sušnih godina samo se probija kroz još neraščišćeno trnje, vrelinu bez hlada i krst samoće. Takvo seme mora da pobedi lenjosti i slabosti predaka svojih i da natkrili buduća pokolenja kao da je teren uvek bio čist, hlad uvek postojao i da je porodica uvek tu bila za sve.

No, to u ovom slučaju nije reč. Bog kao Otac, Sin i Sveti Duh je oduvek postojao i to u svim vrlinama. Tako bi i mi trebali da postojimo, otac za sina u Duhu Svetome kroz vrline i podvige pobede nad samim sobom! To je suština suštine. A da sin postavši otac ne žali za ocem, već da se posveti sinu radi njegovog sina i tako u Carstvo Božije u večnost.

Sećam se dana kada se Petar rodio. Mala beba sa kilogram i po, izašao pre vremena na svet, a smrt mu već za vratom disala. U ime tog Boga Oca koji voli Svog Sina sam klečao i molio da poštedi moje dete. Pa ko će razumeti oca ako ne Otac?

Projeo i napredovao sto grama dnevno i od sestara na Neonatologiji prozvan “Šampion!” Rođen i prozvan kao šampion.

Neka raste za svog sina molitvama mojim, ali nek zna ko ga je šampionom proglasio: da je to bio Otac nebeski, koji je najveća snaga njegova. Da će biti šampion svome sinu jednog dana moleći se Ocu ne više kao sin, već kao otac. Da zna da nikad ne prekine tu nit, jer smrt hodi kroz život sa nama i samo je Bog može vaskrsnuti upravo tim domostrojom spasenja Oca, Sina i Duha Svetoga.

Sine! Neka ti je srećan dan kad si došao na svet pre šesnaest godina u 12.35 i molitvama bio zadojen, pa tek posle tri dana majčinim mlekom. Snaga naša je Bog i to nikad ne zaboravi!

Sine, oca ne obrukaj da te se sin ne posrami!

Volimo te svi, od Boga do mene, od smrti do večnosti!