Temelj koji se u crkvi zavetom osveštava!

Temelj ljubavi se polaže u uzajamnom odnosu muškarca i žene i kad beton sazri taj temelj se osvešta. Osveštan u crkvi zavetom jednog drugome prema Bogu pred porodicama, taj zavet postaje jači od temelja zemlje.

I zemlja se temelji na reči Božijoj, te se i brak temelji na rečima slobodne izjave ljubavi dva sveta koji postaju jedno. Iz tog temelja zida se dalje kuća na stubovima vere, ljubavi i nade, koje zajedno čine mudrost.

Ovim mladim dušama Bog je darovao i Mihajla, kojeg smo tog dana krstili. Taj blagoslov je živi spomenik njihove ljubavi. Kada takva porodica u svoj život unese post, molitvu i Liturgiju, onda će uz pomoć Boga, koji i jeste krov svakoj kući, nadvladati sve zemljotrese i oluje koje njihov zajednički život nosi.

Da, dobri moji, oluje. Kakve god oluje dođu, a doći će i dolaziće i neće prestati da udaraju od naša vrata, moramo stojati. Džaba jake kuće bez jakih temelja i krova. Takve se lako ruše, i to uvek kažem mladencima na venčanju.

Pukne kuća na pola i razdvoji se na dvoje. Od tog razvoda se i nebo pocepa, jer puče zavet njihov. A kad pukne dom i kad krene da se urušava on povredi sve u njemu i ostavi trajne ožiljke.

Koliko đavo voli da ruši brakove! Da ih ljulja lenjošću, duva gordošću, pljušti snovima, gradira nezahvalnošću, i tako stvara pukotine u braku dok se kuća od panike sama ne pocepa iznutra. Bez Boga i da brak ostane, završava se smrću!

Bogom brak zemaljski poput čaure puca smrću i vaskrsenjem postaje leptir koji leti u zemlju nezalazećeg sunca. Brak mora da istraje! Ako vas nevreme saleti, a vi na kolena pa molite Boga da interveniše, onda ćete znati kome da zahvalite kad nevreme stane.

Neka ste mi blagosloveni svi vi koji svoju ljubav u ime Božije gradite, a i vi ostali koji se tome učite…