Темељ љубави се полаже у узајамном односу мушкарца и жене и кад бетон сазри тај темељ се освешта. Освештан у цркви заветом једног другоме према Богу пред породицама, тај завет постаје јачи од темеља земље.

И земља се темељи на речи Божијој, те се и брак темељи на речима слободне изјаве љубави два света који постају једно. Из тог темеља зида се даље кућа на стубовима вере, љубави и наде, које заједно чине мудрост.

Овим младим душама Бог је даровао и Михајла, којег смо тог дана крстили. Тај благослов је живи споменик њихове љубави. Kада таква породица у свој живот унесе пост, молитву и Литургију, онда ће уз помоћ Бога, који и јесте кров свакој кући, надвладати све земљотресе и олује које њихов заједнички живот носи.

Да, добри моји, олује. Какве год олује дођу, а доћи ће и долазиће и неће престати да ударају од наша врата, морамо стојати. Џаба јаке куће без јаких темеља и крова. Такве се лако руше, и то увек кажем младенцима на венчању.

Пукне кућа на пола и раздвоји се на двоје. Од тог развода се и небо поцепа, јер пуче завет њихов. А кад пукне дом и кад крене да се урушава он повреди све у њему и остави трајне ожиљке.

Kолико ђаво воли да руши бракове! Да их љуља лењошћу, дува гордошћу, пљушти сновима, градира незахвалношћу, и тако ствара пукотине у браку док се кућа од панике сама не поцепа изнутра. Без Бога и да брак остане, завршава се смрћу!

Богом брак земаљски попут чауре пуца смрћу и васкрсењем постаје лептир који лети у земљу незалазећег сунца. Брак мора да истраје! Ако вас невреме салети, а ви на колена па молите Бога да интервенише, онда ћете знати коме да захвалите кад невреме стане.

Нека сте ми благословени сви ви који своју љубав у име Божије градите, а и ви остали који се томе учите…