Nismo Vas zaboravili! Zaborav je jednako smrt. Ako Vas zaboravimo sebe smo zaboravili, a ako sebe zaboravimo mi više ne postojimo! Vi ste dali svoje živote za svoju veru i narod. Ako to ode u zaborav, šta će nas sprečiti da i nadalje zaboravimo? A taj isti zaborav će nas sigurno sprečiti da se i nadalje žrtvujemo, znajući da ćemo biti zaboravljeni od onih za koje dajemo živote. Zar toliko ne mogu za nas? Da nas zapamte bar u molitvi!

Zašto bih ja davao svoj život, kad zbog nekih političkih okolnosti, niko neće smeti da spomene moje ime? Kad se niko neće moliti za mene? To se pita mlad čovek kad dođe pred taj izazov. Pa će nam govoriti da je to prošlost i da ne gledamo unazad! Onda će mlad čovek gledati napred u budućnost. A kakva je budućnost onome koji zaboravi prošlost? Osim da je ponovi!

Zato okrećemo glave i zaboravljamo Kosovo i Metohiju. Zato su nam grobovi očeva zarasli! Zato spomenike i ne dižemo niti smemo da damo imena školama i ulicama po istinskim herojima! Zato ne smemo da spomeneno Košare. Zato se stidimo da kažemo ko smo i čiji smo!

Na one koji nam udare na očeve mi ćutnjom odgovaramo, samo da smo im bliže. Kako biti blizu i dobro sa onima koji naše očeve mrze, pljuju i teraju u zaborav?

Nekrsti prekstiše krštene u nekrštene, a deca krštenih ćute molići se za prekrštavanje!
Zaista, zaborav je smrt!
Da nije Boga da sve pamti odavno bi sebe sahranili.

Neka je večno sećanje pokolenja na svete žrtve naših otaca i matera!
Hristos Vaskrse!