[ad_1]
Za njega kažu da je jedini srpski kralj koji sa Kosova i Metohije nikada nije otišao. Sveti Stefan Dečanski – veliki pravednik i stradalnik, u narodu poznat i kao Sveti Mrata – sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Od ranih godina preživeo je mnoge teške trenutke, oslepljen je po zapovesti oca u mladosti, a po naređenju sina udavljen je u starosti.
Prema zapisima srednjovekovnih životopisaca, po naređenju njegovog oca izvađene su mu oči na Ovčem polju u Skopskoj oblasti, gde je bio hram Svetog Nikolaja Čudotvorca, zbog “raznih spletki i ljudskih planova”, a zapravo je “đavo izazivao nemire među najbližima”.
Oslepljenom Stefanu javio se Sveti Nikola, govoreći: „Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Pet godina proveo je Sveti Stefan sa porodicom u Carigradu kao zatočenik, u manastiru posvećenom Svedržitelju (Pantokratoru), a svojom mudrošću, učenošću, podvigom, krotošću, blagočešćem i trpeljivošću, zadivio je ne samo monahe u manastiru, već i čitav Carigrad. A onda mu se ponovo javio Mirlikijski Čudotvorac, sa rečima: „Došao sam da ispunim svoje obećanje”, i vratio mu vid. Dvodelna freska iz Pećke patrijaršije oslikava taj susret.
Kada se upokojio kralj Milutin, Stefan je nasledio presto srpskog kraljevstva. Bog ga je obdario velikom mudrošću, hrabrošću i umećem da upravlja svojim otačastvom i odbrani ga od neprijatelja, nikada ne ostavljajući molitvu i post. Živeo je u isposništvu i podvižništvu, ostavljajući iza sebe jednu od najlepših građevina nemanjićkih vladara i zadužbinara, vrhunac vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države – Visoke Dečane.
Stradao je mučenički – udavljen je po zapovesti svoga sina, u zamku u Zvečanu, 11. novembra 1336. godine, kako su zapisali životopisci, zbog spletki, jer je “đavo mislio da pobedi Nepobedivoga, a Sveti kralj je postao nepobediv zato što je Hrista Gospoda nastanio u srcu svome”.
On je jedini srpski kralj koji je ostao na prostoru Kosova i Metohije i koji nikada nije dozvolio da ga iko odatle pomeri. Sveto telo Svetoga kralja i danas potpuno celo počiva u kivotu pred ikonostasom u čudesnom hramu manastira Dečana, i čini nebrojena čudesa, isceljujući ne samo pravoslavne nego i inoverce.
„Čega da se bojimo, kad nas ovde čuva naš Sveti kralj“, bile su reči koje je izgovorio sveštenik koji nas je dočekao tog 24. maja ove godine, kada se po prvi put poklonismo čudotvornim moštima Svetog Stefana Dečanskog…
Nakon predavanja koje je otac Predrag imao u najsevernijoj srpskoj opštini na Kosovu i Metohiji dan ranije, a po odsluženoj Liturgiji na praznik Svetih Kirila i Metodija, krenusmo sa domaćinima iz Leposavića put Peći i Dečana.
I sad, na Mratindan, šest meseci nakon ovog puta, slika i energija ovog manastira, koga kao da je sama Božija ruka spustila baš tu, između borove šume, livada i brda, prožima sve nas. Mir i spokoj, red i radost koji ispunjavaju ceo kompleks – ostavili su nas bez daha, a otišli smo sa samo jednom mišlju: Kad će nas Gospod ponovo ovde dovesti…
Molitva Svetom kralju Stefanu Dečanskom
O, bogočežnjivi kralju, revnovao si za Istinu Hristovu mučenički, i postradao za nju velikomučenički. Zapali i nas svetom revnošću, da i mi junački stradamo za nju, i kad ustreba mučenički radosno postradamo za nju, te da se i u nama grešnima i nedostojnima proslavi svesveto i svespasonosno Ime nezamenljivog Boga i Gospoda našeg Isusa Hrista Večne Svetlosti naše, Večnog Života našeg, Večne Radosti naše u obadva sveta.
Mi mnogogrešni potomci tvoji, sveti kralju, patimo ili od maloverja, ili od poluverja, ili od krivoverja, ili od neverja. Molimo te i preklinjemo, dok nam savesti naše nisu sasvim izdahnule, pritekni nam u pomoć: molitvama i suzama svojim ka Gospodu spasavaj nas maloverne od maloverja, nas poluverne od poluverja, nas krivoverne od krivoverja, nas neverne od neverja, i utvrdi nas u svetoj i svespasonosnoj veri tvojoj pravoslavnoj: da po ugledu na tebe i mi njome i radi nje živimo, nju svim srcem ljubimo, u njoj heruvimski stojimo, nju svim bićem ispovedamo, za nju radosno stradamo, žrtvujući sve za nju, pa i samu dušu svoju.
Znamo, iz tvoga života i mučeničkog stradanja znamo, bogoslavni Velikomučeniče i kralju, da je najviša vrednost, i jedina svevrednost tvoga zemaljskog carstva, bio Jedini Istiniti Bog svih svetova – Gospod Isus Hristos, i služba Njemu i ljubav k Njemu. Svima i svemu ti si pretpostavljao ljubav k Njemu; zato si i velikomučenički radosno postradao ispovedajući Božansku Istinu Njegovu, Božansku Pravdu Njegovu, Božansku Veru Njegovu. Nauči i nas, hristočežnjivi Ispovedniče: da i mi Gospoda Hrista pretpostavimo svima i svemu; da i mi Njega ljubimo iznad svega; da i mi Njega neustrašivo ispovedamo i pred ljudima i pred Anđelima, i pred đavolima; da i nas nikakvo stradanje za Njega, nikakva smrt za Njega, ne uplaši i ne odvoji od Njega. O, daj nam svete sile i svete snage da budemo Njegovi, samo Njegovi u svima svetovima, u kojima živi ljudska duša. Jer znamo, jer osećamo, svim srcem i svom dušom znamo i osećamo, da je On: večna radost naša – Radost iznad svih radosti; večna istina naša – Istina iznad svih istina; večna pravda naša – Pravda iznad svih pravda; večna ljubav naša – Ljubav iznad svih ljubavi; večni život naš – Život iznad svih života; večno blaženstvo naše – Blaženstvo iznad svih blaženstava. Za njega živeti, za njega po hiljadu puta na dan umirati, – o, daj nam te radosti, tog ushićenja, tog umilenja, hristoljubljeni kralju i hristočežnjivi Velikomučeniče. Njega moli, Njega umoli da se i u nama tvojim mnogogrešnim potomcima, vrši Njegova sveta Božanska volja, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(prepodobni Justin Ćelijski, 24. novembra 2013.)
(J.P. 24.11.2022.)
[ad_2]
Source link
Ostavite odgovor