Увек је и било. Од почетка света, Бог је човека обликовао као биће заједнице и као такав он тражи друге, сличне себи, са којима ће живот проводити заједно.

Драги моји, веома је важно да се људи друже, воле и поштују. Иако се у многим стварима и разликују, да ипак нађу нешто што им је заједничко. Некоме је то љубав према старим аутомобилима, некоме према природи, другима пак хобију и тако даље у милионима варијација на тему. Али најважније од свега је да људима буде заједничка вера, љубав и нада. Ако нам је Бог отац, онда смо ми браћа и сестре. Делимо много тренутака, страдања, питања… Све то је човек и Бог.

Дакле, да би човек нашао човека, треба прво човек да нађе Бога.

У Богу сви смо једно – са тугом, радостима, надом, проблемима итд.

Читам Свето писмо и увек радо наилазим на део где Свети Петар одлази на одмор на море, код пријaтеља Симона кожара, који је имао кућу поред обале. А посебан је тај део када се Петар попео на онај њихов раван кров да мало поразговара са Богом, тј. да се помоли. Велике су се ствари десиле тад на том његовом предаху, а нама је поука да се и на одмору молимо гледајући ту лепоту коју је Бог нас ради створио и те људе са којима смо.

Молите се и захваљујте Богу на краткотрајном предаху хватајући залет за нове борбе у име Његово.

Хвала Богу али хвала и вама…