Šta ti je život u porodici?!

Kad smo bili mali i bili samo “ja”, razmišljali smo i sanjali o stvarima koje nas očekuju i koje bi voleli da nas čekaju.

Kad smo počeli svoj život udvoje, pa počelo da se razmnožava, da bude utroje, učetvoro itd, onda su i snovi i želje počeli da se umnožavaju. Vrlo brzo je sa “ja” postalo “mi”. A kad prođe neko vreme, sa “mi” pređe se na “oni”. Tako je bar kod pravih roditelja.

Zanimljivo je da deca kao sopstvene ličnosti imaju svoje želje i snove koje pređu na nas. Njihove želje postaju i naše želje. Kad nam neko govori kako želi da postane pilot ili fudbaler ili šta već, i mašta o tome, to uskoro postaje i naša želja i naša radost. Onda otac krene u borbu za snove svoje porodice. Majka takođe.

Vidite kako je Bog to lepo smislio. Da čovek celog života ne bude “ja” nego “oni”. Da ljubav deleći razmonožava i da mu život budu drugi. Da služi njima.

Nije li Hristos to radio? Baš to! Baš tako! Prao noge učenicima. Rekao da ko hoće da bude prvi da služi svima.

Vidite kako je Bog upisao Jevanđelje u srca ljudi! I eto kako će ljudi poznati Hrista, a da nikad nisu čuli za Njega. Ispunjavajući zapovesti ljubavi i žrtve mi zapravo postajemo Hristoliki!

Kako si veliki Bože! Dao si nam za spasenje, a i da ne znamo. Opremio si svaku ličnost sa ljubavlju kao kartom za spasenje i život večni. Zato je Sveti otac Jovan Kronštatski upravo shvatajući to i rekao: “Gospode, ime Ti je ljubav!”