Tri godine života Hristovog na zemlji učinili su smislene sve godine svog vremena života svih ljudi.

To često čujemo da ljudi govore, ali ne znamo šta je to Gospod uradio za nas pa nas je spasao?

Da li je to zbog pravila koje je uveo?
Da li je to zbog čuda koje je činio?
Ili možda zbog toga što je progonjen i stradao?

Hristos je činio mnogo toga ali baš zato što je On kao Bog postao čovek i time se rodio kao Bogočovek, i kao takav stradao a zatim i vaskrsao, otvorio je put i vrata svakoj ličnosti u zajednicu sa Bogom i svoj deci Njegovoj.

Liturgija je rukotvorina i čudo nad čudima Boga kao Oca, Sina i Svetoga Duha koja se svaki put nanovo povezuje sa te tri godine i kao krunom Vaskrsenja Hristovog.

Dakle, Gospod ustanovljuje Liturgiju kao obrazac za spasenje, a mi kao sveštenici se trudimo da Liturgija živi i da taj portal bude stalno otvoren za svakog ko želi da žanje spasenje.

Danas smo posebno obratili pažnju na sve Srbske Svetitelje ali i decu/đake koja su seme za budućnost Carstva nebeskog.

Žalosno je to što je seme retko i što ga malo ima. Korova je mnogo a dece u Hristu premalo. Od toliko vrtića i škola u našem gradu dece je bilo toliko da je korpica sa slatkišima ostala gotovo puna. Na to moramo zajedno da obratimo pažnju i da decu privolimo Hristu.

Neka su blagoslovena sva deca ovog sveta i svi koji ih uče da budu dobri ljudi. Neka im Gospod svima da snage i mudrosti da istraju.