Na praznik Vavedenja, Svetom Liturgijom u hramu Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Velikoj Plani načalstvovao je otac Predrag Popović, uz sasluženje protojereja-stavrofora u penziji Vlade Krupeževića i Obrena Stojanovića, protojereja Vladana Petkovića i jereja Marka Tirnanića.

Današnjim bogosluženjem obeležena je i značajna godišnjica svešteničke službe oca Vlade Krupeževića, a ovom prilikom, obraćajući se braći sveštenicima i prisutnom narodu, otac Predrag je – osvrnuvši se na Jevanđelje koje se uvek čita na praznike posvećene Presvetoj Bogorodici, a koje govori o dvema sestrama Mariji i Marti i kako su one u svoj dom primile Gospoda i služile, svaka na svoj način, i ljude i Njega – kazao:

“Presveta Bogorodica nam je pokazala put, put kroz ovaj život u život večni, prevashodno poslušanjem, jer je rekla: ‘Evo sluškinje Tvoje, Gospode’, a onda i ljubavlju prema Gospodu Isusu Hristu. Da ljubimo Boga svoga svim umom svojim, svom dušom svojom, svim srcem svojim i svom snagom svojom, da ta ljubav bude ljubav Presvete Bogorodice prema Gospodu, tako, preko čoveka. Zato, kada žena podiže glas i kaže: ‘Blago utrobi koje Te je rodila i grudima koje su Te dojile’ (što ispada da je Bogorodica iznad svih nas po tome, a svakako da jeste), Gospod ovde nas teši, govoreći: ‘Blago onom ko sluša i drži reč Božiju!’ Ta reč jeste prevashodno to poslušanje i ta ljubav prema Njemu.

Eto, mi svi imamo neki put prema Gospodu, prema Bogu. Neko će Boga naći na lakši, neko na teži način, ali ja mogu sa sigurnošću da kažem, a to ćete potvrditi i svi vi ovde, da naš život je počeo od onoga trenutka kada smo Boga uveli u njega. Pre toga smo životarili i osećali, šta god uneli u naš život, da nam nešto fali. Tek kad se Gospod uselio u nas i u naš život mi smo onda shvatili da naš život ima smisla, jer to što radimo i to što gradimo nije za propadljivo carstvo, nego za Carstvo večno. Od dana kad krenemo i krstimo se, kada se pričestimo, kada učestvujemo u svim Svetim tajnama, pa eto i za nas nekolicinu, kad se rukopoložimo, dan rukopoloženja za nas koji iz naroda bivamo prineti Bogu na žrtvu – kao ovaj hleb i ovo vino koje smo danas prineli – je velik i značajan, jer to je dan kada smo stojali između neba i zemlje i molili se Gospodu, i treperili kao list, da nas udostoji tog čina sveštenoslužitelja. To je dan koji se ne zaboravlja i koji ostaje u srcima našim, jer, vidite, sve što radimo mi u životu našem, to će jednoga dana imati kraj. U Carstvu nebeskom neće biti stolara, apotekara, majstora, fudbalera, predsednika itd, ali biće i te kako onih koji služe Gospodu: sveštenika, đakona, hrišćana, onih koji su kroz svoj život služili Gospoda.”

Praznik Vavedenja je poseban dan, a za nas u Velikoj Plani danas i dodatno je bio radostan jer je 1960. upravo tog dana bilo vavedenje oca Vlade u čin sveštenoslužitelja SPC.

“Velika je milost Božija i ljubav kada nam daje da se toliko dugo kroz sveštenički čin molimo, da kolenopreklonimo svoja srca Gospodu, moleći se za druge, učeći druge i učeći od drugih. To je zapravo ono: Evo sluge Tvoga, Gospode. To je zapravo poslušanje koje nas vodi i ljubav Božija koja nas drži ovde”, dodao je otac Predrag.

Otac Vlada Krupežević, šesti sveštenik iz svoje familije, služio je i u godinama kada je Crkva bila progonjena, zahvalan Bogu što je dočekao da se i u dane ove za sve nas Bogu moli, pa se tako prisutnima blagosiljajući i obratio:

“Blagosloveni, zdravi, radosni i obogaćeni od Gospoda dobijanjem zdrave i mnogobrojne familije potomaka, i da budete ponosni na njih, na mnogaja ljeta”, rekao je on.

J.P.