На празник Ваведења, Светом Литургијом у храму Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Великој Плани началствовао је отац Предраг Поповић, уз саслужење протојереја-ставрофора у пензији Владе Крупежевића и Обрена Стојановића, протојереја Владана Петковића и јереја Марка Тирнанића.

Данашњим богослужењем обележена је и значајна годишњица свештеничке службе оца Владе Крупежевића, а овом приликом, обраћајући се браћи свештеницима и присутном народу, отац Предраг је – осврнувши се на Јеванђеље које се увек чита на празнике посвећене Пресветој Богородици, а које говори о двема сестрама Марији и Марти и како су оне у свој дом примиле Господа и служиле, свака на свој начин, и људе и Њега – казао:

“Пресвета Богородица нам је показала пут, пут кроз овај живот у живот вечни, превасходно послушањем, јер је рекла: ‘Ево слушкиње Твоје, Господе’, а онда и љубављу према Господу Исусу Христу. Да љубимо Бога свога свим умом својим, свом душом својом, свим срцем својим и свом снагом својом, да та љубав буде љубав Пресвете Богородице према Господу, тако, преко човека. Зато, када жена подиже глас и каже: ‘Благо утроби које Те је родила и грудима које су Те дојиле’ (што испада да је Богородица изнад свих нас по томе, а свакако да јесте), Господ овде нас теши, говорећи: ‘Благо оном ко слуша и држи реч Божију!’ Та реч јесте превасходно то послушање и та љубав према Њему.

Ето, ми сви имамо неки пут према Господу, према Богу. Неко ће Бога наћи на лакши, неко на тежи начин, али ја могу са сигурношћу да кажем, а то ћете потврдити и сви ви овде, да наш живот је почео од онога тренутка када смо Бога увели у њега. Пре тога смо животарили и осећали, шта год унели у наш живот, да нам нешто фали. Тек кад се Господ уселио у нас и у наш живот ми смо онда схватили да наш живот има смисла, јер то што радимо и то што градимо није за пропадљиво царство, него за Царство вечно. Од дана кад кренемо и крстимо се, када се причестимо, када учествујемо у свим Светим тајнама, па ето и за нас неколицину, кад се рукоположимо, дан рукоположења за нас који из народа бивамо принети Богу на жртву – као овај хлеб и ово вино које смо данас принели – је велик и значајан, јер то је дан када смо стојали између неба и земље и молили се Господу, и треперили као лист, да нас удостоји тог чина свештенослужитеља. То је дан који се не заборавља и који остаје у срцима нашим, јер, видите, све што радимо ми у животу нашем, то ће једнога дана имати крај. У Царству небеском неће бити столара, апотекара, мајстора, фудбалера, председника итд, али биће и те како оних који служе Господу: свештеника, ђакона, хришћана, оних који су кроз свој живот служили Господа.”

Празник Ваведења је посебан дан, а за нас у Великој Плани данас и додатно је био радостан јер је 1960. управо тог дана било ваведење оца Владе у чин свештенослужитеља СПЦ.

“Велика је милост Божија и љубав када нам даје да се толико дуго кроз свештенички чин молимо, да коленопреклонимо своја срца Господу, молећи се за друге, учећи друге и учећи од других. То је заправо оно: Ево слуге Твога, Господе. То је заправо послушање које нас води и љубав Божија која нас држи овде”, додао је отац Предраг.

Отац Влада Крупежевић, шести свештеник из своје фамилије, служио је и у годинама када је Црква била прогоњена, захвалан Богу што је дочекао да се и у дане ове за све нас Богу моли, па се тако присутнима благосиљајући и обратио:

“Благословени, здрави, радосни и обогаћени од Господа добијањем здраве и многобројне фамилије потомака, и да будете поносни на њих, на многаја љета”, рекао је он.

Ј.П.