Samo budala seje za danas!

Pa zar vi mislite da ja radim išta danas za danas? Za danas se juče brine. A ako ćeš danas da radiš, sutra ćeš da bereš.

No, to sutra može da se otegne, pa može da se desi da ne obereš ti. Ali, bez brige. Sve što si ti proizveo ostaće na drvetu da ga bere jedan od tvojih potomaka.

Ako si dobro sadio gledaćeš navrunučad kako u teško vreme dobro beru. A ako si zlo sadio, gledaćeš kako ti u dobro vreme pokolenja zlo kušaju. Sve što čovek radi treba da zna da možda ne radi za sebe.

No, ako danas ništa nemate, počev od blagoslova pa na dalje, a vi ne očajavajte. Jučerašnji dan je s razlogom iza nas. Neka ga tamo. Iza, u prošlosti.

A vi, gladujući danas, pobrinite se da sutra imate vi ili pak neki vaši da beru bar poneki blagoslov ljubavi, vere i nade. Ti darovi koji se trudom rađaju i mukom osveštavaju mudrost projavljuju.

Znam eto jednog koji se još malo rodio pre nešto više od dve hiljade godina, jedinorodnog od Oca rođenog pre svih vekova. Taj BogoČovek, kome uskoro slavimo rođendan, mukom, progonom, izdajom, smrću je za nas Vaskrsenje sejao.

Taj nam je i zatvorene dveri raja otvorio juče da bi mi danas bili rasterećeni od večne smrti, ali nam ostavljajući naše danas da bi sutra bili sa Njim. Dao nam je sve za rad što nam treba danas. Srce za ljubav, kolena za veru, ruke za nadu i sve to u obliku mudrosti smestio u glavu!

Šta nam je danas više od toga potrebno za sutra?