Razmišljam nešto zašto čovek živi do oko sto godina?
Sve što čovek nauči, to je na početku njegovog života. Ostatak života radi to što je naučio. Veoma retko se menja i to pod nužnošću koja ga pritisne. Ako ga kratko stisne on se brže vrati na svoje navike. Ako li pak nevolja duže ostane, veća je šansa da će se pomeriti ili promeniti.
No, čovek je takav kakav je i da živi hiljadu godina – svih hiljadu bi takav bio. Zato je dovoljno i manje od sto godina za čoveka, a i za nečoveka, da pokaže i uradi ono što može.
Ali čovek čini kao da sutra neće umreti, prvo njegova čula, telo, strasti, želje, pa onda i on sam. Kako živi tako i greši. Živi kao da ima čitav milenijum na raspolaganju, a isto tako i greši, pa sve računa da će se promeniti kad pređe devetsto godina i svoj život privede kraju.
Zaista vam kažem da su mnogi za jednu godinu živeli i dobra učinili više nego što bi neki u hiljadu da ih imaju.
Dakle, shvatimo da je život kratak za gluposti i za propadljive stvari i da još koliko danas svom postojanju damo smisao tako što ćemo učiniti korak ka promeni i dobrom delu. U suprotnom, i da nam se da hiljadu godina, džaba će nam biti. Bićemo isti takvi sve vreme…
Ostavite odgovor